2 Кроничь 35
1 Иосия а прэзнуит Паштеле ын чинстя Домнулуй ла Иерусалим ши ау жертфит Паштеле ын а пайспрезечя зи а луний ынтый.
И празнова Јосија у Јерусалиму пасху Господу; и клаше пасху четрнаестог дана првог месеца.
2 А пус пе преоць ын службеле лор ши й-а ымбэрбэтат ла служба Касей Домнулуй.
И постави свештенике у службе њихове, и утврди их да служе у дому Господњем.
3 А зис левицилор каре ынвэцау пе тот Исраелул ши каре ерау ынкинаць Домнулуй: „Пунець кивотул сфынт ын каса пе каре а зидит-о Соломон, фиул луй Давид, ымпэратул луй Исраел. Н-авець сэ-л май пуртаць пе умерь. Служиць акум Домнулуй Думнезеулуй востру ши попорулуй Сэу Исраел.
И рече Левитима, који учаху сав народ Израиљев и беху посвећени Господу: Наместих свети ковчег у дому који је сазидао Соломун, син Давидов цар Израиљев, не треба више да га носите на раменима; сада служите Господу Богу свом и народу Његовом Израиљу.
4 Прегэтици-вэ дупэ каселе воастре пэринтешть, дупэ четеле воастре, кум ау рындуит прин скрис Давид, ымпэратул луй Исраел, ши фиул сэу Соломон.
И приправите се по домовима отаца својих по редовима својим како је наредио Давид цар Израиљев и Соломун син његов.
5 Луаци-вэ локуриле ын Сфынтул Локаш, дупэ фелурителе касе пэринтешть але фрацилор воштри, фиий попорулуй, ши дупэ ыншируиря каселор пэринтешть але левицилор.
И стојте у светињи по редовима домова отачких браће своје, синова народних, и по редовима домова отачких међу Левитима.
6 Жертфиць Паштеле, сфинцици-вэ ши прегэтици-ле пентру фраций воштри, ынтокмай дупэ кувынтул Домнулуй ростит прин Мойсе.”
И тако закољите пасху, и освештајте се и приправите браћу своју да би чинили како је рекао Господ преко Мојсија.
7 Иосия а дат оаменилор попорулуй, тутурор челор че се афлау аколо, мей ши капре ын нумэр де трейзечь де мий, тоць пентру Паште, ши трей мий де бой. Ачештя ау фост луаць дин авериле ымпэратулуй.
И Јосија даде народу од стоке јагањаца и јарића, све за пасху, свима који беху онде, на број две хиљаде и шест стотина, и три хиљаде говеда, све од царевог блага.
8 Кэпетенииле луй ау фэкут де бунэвое ун дар попорулуй, преоцилор ши левицилор. Хилкия, Захария ши Иехиел, май-марий Касей луй Думнезеу, ау дат преоцилор, пентру Паште, доуэ мий шасе суте де мей ши трей суте де бой.
И кнезови његови дадоше драговољно народу, свештеницима и Левитима: Хелкија и Захарија и Јехило старешине у дому Божијем дадоше свештеницима за пасху две хиљаде и шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда.
9 Конания, Шемая ши Нетанеел, фраций сэй, Хашабия, Иеиел ши Иозабад, капий левицилор, ау дат левицилор, пентру Паште, чинч мий де мей ши чинч суте де бой.
Хонанија и Семаја и Натанаило браћа његова, и Асавија и Јеило и Јозавад, поглавари левитски дадоше Левитима за пасху пет хиљада јагањаца и јарића, и пет стотина говеда.
10 Астфел с-а ынтокмит служба ши преоций ши левиций шь-ау луат локул дупэ четеле лор, дупэ порунка ымпэратулуй.
И кад би спремљено за службу, стадоше свештеници на своје место и Левити у редовима својим по заповести царевој.
11 Ау жертфит Паштеле. Преоций ау стропит сынӂеле пе каре-л луау дин мына левицилор, ши левиций ау жупуит вителе де пеле.
И клаху пасху, и свештеници кропљаху крвљу примајући из њихових руку, а Левити дераху.
12 Ау пус деопарте ардериле-де-тот, ка сэ ле дя четелор каселор пэринтешть але оаменилор дин попор сэ ле адукэ Домнулуй, кум есте скрис ын картя луй Мойсе. Тот аша ау фэкут ши ку боий.
И одвојише жртву паљеницу да даду народу по редовима домова отачких да се принесе Господу, како је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима.
13 Ау ферт Паштеле ла фок, дупэ орындуялэ, ши ау ферт лукруриле сфинте ын казане, кэлдэрь ши тигэй. Ши ле-ау ымпэрцит ын грабэ ла тот попорул.
И пекоше пасху на огњу по обичају; а друге посвећене ствари куваше у лонцима и у котловима и у тавама, и раздаваше брзо свему народу.
14 Апой ау прегэтит че ера пентру ей ши пентру преоць, кэч преоций, фиий луй Аарон, ау авут трябэ пынэ ноаптя ку адучеря ардерилор-де-тот ши а грэсимилор. Де ачея ау прегэтит левиций пентру ей ши пентру преоць, фиий луй Аарон.
Потом готовише себи и свештеницима; јер свештеници синови Аронови имаху посла око жртава паљеница и претилина до ноћи; зато Левити готовише и себи и свештеницима синовима Ароновим.
15 Кынтэреций, фиий луй Асаф, стэтяу ла локул лор, дупэ рындуяла луй Давид, луй Асаф, луй Хеман ши луй Иедутун, вэзэторул ымпэратулуй. Ушиерий, де асеменя, ерау ла фиекаре ушэ. Н-ау авут невое сэ се абатэ де ла служба лор, кэч фраций лор левиций ау прегэтит че ера пентру ей.
И певачи синови Асафови стајаху на свом месту по заповести Давидовој и Асафовој и Емановој и Једутуна видеоца царевог; и вратари на свим вратима; не мицаху се од службе своје, него браћа њихова, остали Левити, готовише им.
16 Астфел а фост ынтокмитэ ын зиуа ачея тоатэ служба Домнулуй, ка сэ прэзнуяскэ Паштеле ши сэ адукэ ардериле-де-тот пе алтарул Домнулуй, дупэ порунка ымпэратулуй Иосия.
Тако би уређена сва служба Господња у онај дан да се прослави пасха и принесу жртве паљенице на олтару Господњем по заповести цара Јосије.
17 Копиий луй Исраел каре се афлау аколо ау прэзнуит Паштеле ын ачелашь тимп ши Сэрбэтоаря Азимилор шапте зиле.
И празноваше синови Израиљеви који се нађоше онде пасху у то време и празник пресних хлебова седам дана.
18 Ничо Сэрбэтоаре а Паштелор ну май фусесе прэзнуитэ ка ачаста ын Исраел дин зилеле пророкулуй Самуел. Ши ничунул дин ымпэраций луй Исраел ну май прэзнуисе Паште ка челе пе каре ле-ау прэзнуит Иосия, преоций ши левиций, тот Иуда ши Исраелул каре се афлау аколо, ши локуиторий Иерусалимулуй.
И не би пасха празнована као ова у Израиљу од времена Самуила пророка, нити који од царева Израиљевих празнова пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свим Јудом и Израиљем што га се нађе, и с Јерусалимљанима.
19 Ын ал оптспрезечеля ан ал домнией луй Иосия ау фост прэзнуите Паштеле ачестя.
Осамнаесте године царовања Јосијиног празнована би та пасха.
20 Дупэ тоате ачесте лукрурь, дупэ че а дрес Иосия Каса Домнулуй, Неко, ымпэратул Еӂиптулуй, с-а суит сэ лупте ымпотрива Каркемишулуй пе Еуфрат. Иосия й-а ешит ынаинте.
После свега тога, кад Јосија уреди дом, дође Нехаон цар мисирски да бије Харкемис на Ефрату, и Јосија изиђе преда њ.
21 Ши Неко й-а тримис соль сэ-й спунэ: „Че ам еу ку тине, ымпэратул луй Иуда? Ну ымпотрива та вин астэзь, чи ымпотрива уней касе ку каре сунт ын рэзбой. Ши Думнезеу мь-а спус сэ мэ грэбеск. Ну те ымпотриви луй Думнезеу, каре есте ку мине, ка сэ ну те нимичяскэ.”
А он посла к њему посланике и поручи: Шта ја имам с тобом, царе Јудин? Не идем ја данас на тебе, него на дом који војује на мене, и Бог ми је заповедио да похитам. Прођи се Бога који је са мном, да те не убије.
22 Дар Иосия ну с-а ынторс де ла ел, чи шь-а скимбат хайнеле ка сэ лупте ымпотрива луй, фэрэ сэ аскулте кувинтеле луй Неко, каре веняу дин гура луй Думнезеу. А ынаинтат ла луптэ ын валя Мегидо.
Али се Јосија не одврати од њега, него се преобуче да се бије с њим, и не послуша речи Нехаонове из уста Божјих, него дође да се побије у пољу мегидонском.
23 Аркаший ау трас асупра ымпэратулуй Иосия, ши ымпэратул а зис служиторилор сэй: „Луаци-мэ, кэч сунт греу рэнит.”
И стрелци устрелише цара Јосију, и цар рече слугама својим: Извезите ме одавде, јер сам љуто рањен.
24 Служиторий л-ау луат дин кар, л-ау пус ынтр-ун алт кар ал луй ши л-ау адус ла Иерусалим. А мурит ши а фост ынгропат ын мормынтул пэринцилор сэй. Тот Иуда ши Иерусалимул ау плынс пе Иосия.
И скидоше га слуге његове с кола, и метнуше на друга кола која имаше, и одвезоше га у Јерусалим; и умре, и би погребан у гробљу отаца својих. И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом.
25 Иеремия а фэкут ун кынтек де жале пентру Иосия. Тоць кынтэреций ши тоате кынтэрецеле ау ворбит де Иосия ын кынтечеле лор де жале пынэ ын зиуа де азь ши ау ажунс о датинэ ын Исраел. Кынтэриле ачестя сунт скрисе ын „Кынтечеле де Жале”.
И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви певачи и певачице спомињаше у тужбалицама својим Јосију до данашњег дана, и уведоше их у обичај у Израиљу, и ето написане су у плачу.
26 Челелалте фапте але луй Иосия ши фаптеле луй евлавиоасе, фэкуте аша кум порунчеште Леӂя Домнулуй,
А остала дела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем,
27 челе динтый ши челе де пе урмэ фапте але луй, сунт скрисе ын картя ымпэрацилор луй Исраел ши Иуда.
Дела његова прва и последња, ето записана су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним.
