2 Кроничь 16
1 Ын ал трейзечь ши шаселя ан ал домнией луй Аса, Баеша, ымпэратул луй Исраел, с-а суит ымпотрива луй Иуда ши а ынтэрит Рама, ка сэ ну ласе пе ай луй Аса, ымпэратул луй Иуда, сэ ясэ ши сэ интре.
Године тридесет шесте царовања Асиног изиђе Васа, цар Израиљев, на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи.
2 Аса а скос арӂинт ши аур дин вистиерииле Касей Домнулуй ши але касей ымпэратулуй ши а тримис соль ла Бен-Хадад, ымпэратул Сирией, каре локуя ла Дамаск. Ши а пус сэ-й спунэ:
Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњег и дома царевог, и посла Вен-Ададу цару сирском, који живљаше у Дамаску, и поручи:
3 „Сэ фие ун легэмынт ынтре мине ши тине, кум а фост унул ынтре татэл меу ши татэл тэу. Ятэ, ыць тримит арӂинт ши аур. Ду-те ши рупе легэмынтул тэу ку Баеша, ымпэратул луй Исраел, ка сэ се депэртезе де ла мине.”
Вера је између мене и тебе, између оца мог и оца твог, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене.
4 Бен-Хадад а аскултат пе ымпэратул Аса; а тримис пе кэпетенииле оштирий сале ымпотрива четэцилор луй Исраел ши ау бэтут Иионул, Дан, Абел-Маим ши тоате локуриле пентру меринде дин четэциле луй Нефтали.
И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима беху житнице.
5 Кынд а аузит, Баеша а ынчетат сэ май ынтэряскэ Рама ши а пус капэт лукрэрилор сале.
А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дело своје.
6 Ымпэратул Аса а пус пе тот Иуда сэ ридиче петреле ши лемнеле пе каре ле ынтребуинца Баеша ла ынтэриря Рамей ши ле-а ынтребуинцат ла ынтэриря Гебей ши Мицпей.
Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.
7 Ын время ачея, Ханани, вэзэторул, с-а дус ла Аса, ымпэратул луй Иуда, ши й-а зис: „Пентру кэ те-ай сприжинит пе ымпэратул Сирией, ши ну те-ай сприжинит пе Домнул Думнезеул тэу, де ачея а скэпат оастя ымпэратулуй Сирией дин мыниле тале.
А у то време дође Ананије виделац к Аси, цару Јудином, и рече му: Што си се поуздао у цара сирског а ниси се поуздао у Господа Бога свог, зато се војска цара сирског измаче из твојих руку.
8 Етиопений ши либиений ну алкэтуяу оаре о оасте маре, ку о мулциме де каре ши кэлэрець? Ши тотушь Домнул й-а дат ын мыниле тале пентру кэ те сприжинисешь пе Ел.
Нису ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? Па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке.
9 Кэч Домнул Ышь ынтинде привириле песте тот пэмынтул ка сэ сприжине пе ачея а кэрор инимэ есте ынтрягэ а Луй. Ай лукрат ка ун небун ын привинца ачаста, кэч де акум вей авя рэзбоае.”
Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према Њему. Лудо си у том радио; зато ће одсада бити ратови на те.
10 Аса с-а мыният пе вэзэтор ши л-а пус ла ынкисоаре, пентру кэ ера ынфурият ымпотрива луй. Тот ын ачелашь тимп, Аса а апэсат ши пе уний дин попор.
Тада се Аса разгневи на пророка, и стави га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то време.
11 Фаптеле луй Аса, челе динтый ши челе де пе урмэ, сунт скрисе ын картя ымпэрацилор луй Иуда ши Исраел.
Али гле, дела Асина, прва и последња, ено записана су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.
12 Ын ал трейзечь ши ноуэля ан ал домнией сале, Аса с-а ымболнэвит де пичоаре аша ынкыт авя марь дурерь; кяр ын тимпул болий луй, н-а кэутат пе Домнул, чи а ынтребат пе докторь.
И разболе се Аса тридесет девете године царовања свог од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него лекаре.
13 Аса а адормит ку пэринций сэй ши а мурит ын ал патрузечь ши унуля ан ал домнией луй;
И тако почину Аса код отаца својих, и умре четрдесет прве године царовања свог.
14 л-ау ынгропат ын мормынтул пе каре ши-л сэпасе ын четатя луй Давид. Л-ау кулкат пе ун пат пе каре-л умплусерэ ку миродений ши миросурь прегэтите дупэ мештешугул челуй че прегэтеште мирул ши ау арс ын чинстя луй фоарте мулте миродений.
И погребоше га у гробу његовом, који ископа себи у граду Давидовом, и метнуше га на постељу коју беше напунио мирисавих ствари и масти зготовљених вештином апотекарском, и спалише му их врло много.
