Cantares de Salomâo 2
1 Eu sou a rosa de Sarom, o lírio dos vales.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 [Ele]: Como um lírio entre os espinhos, assim é minha querida entre as moças.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 [Ela]: Como a macieira entre as árvores do bosque, assim é o meu amado entre os rapazes; debaixo de sua sombra desejo muito sentar, e doce é o seu fruto ao meu paladar.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Ele me leva à casa do banquete, e sua bandeira sobre mim é o amor.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Sustentai-me com passas, fortalecei-me com maçãs; porque estou fraca de amor.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 [Esteja] sua mão esquerda abaixo de minha cabeça, e sua direita me abraça.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 Eu vos ordeno, filhas de Jerusalém: jurai pelas corças e pelas cervas do campo, que não acordeis, nem desperteis ao amor, até que ele queira.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 [Esta é] a voz do meu amado: vede-o vindo, saltando sobre os montes, pulando sobre os morros.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Meu amado é semelhante ao corço, ou ao filhote de cervos; eis que está atrás de nossa parede, olhando pelas janelas, observando pelas grades.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Meu amado me responde, e me diz: [Ele]: Levanta-te, querida minha, minha bela, e vem.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Porque eis que o inverno já passou; a chuva se acabou, e foi embora.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 As flores aparecem na terra, o tempo da cantoria chegou; e ouve-se a voz da rolinha em nossa terra.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 A figueira está produzindo seus figos verdes, e as vides florescentes dão cheiro; levanta-te, querida minha, minha bela, e vem.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 Pomba minha, que andas pelas fendas das rochas no oculto das ladeiras, mostra-me tua face, faze-me ouvir tua voz; porque tua voz é doce, e tua face agradável.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Tomai-nos as raposas, as raposinhas, que danificam as vinhas, porque nossas vinhas estão florescendo.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Meu amado é meu, e eu sou sua; ele apascenta entre os lírios.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Antes do dia se romper, e das sombras fugirem, volta, amado meu, faze-te semelhante ao corço, ao filhote de cervos, sobre os montes de Beter.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
