< Números 13 >
1 E o SENHOR falou a Moisés, dizendo:
И Господ рече Мојсију говорећи:
2 “Envia homens que reconheçam a terra de Canaã, a qual eu dou aos filhos de Israel; de cada tribo de seus pais enviareis um homem, cada um líder entre eles.”
Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
3 E Moisés os enviou desde o deserto de Parã, conforme a palavra do SENHOR; e todos aqueles homens eram líderes dos filhos de Israel.
И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
4 Os nomes dos quais são estes: da tribo de Rúben, Samua, filho de Zacur.
А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
5 Da tribo de Simeão, Safate, filho de Hori.
Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
6 Da tribo de Judá, Calebe, filho de Jefoné.
Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
7 Da tribo de Issacar, Jigeal, filho de José.
Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
8 Da tribo de Efraim, Oseias, filho de Num.
Од племена Јефремовог Авсије син Навин;
9 Da tribo de Benjamim, Palti, filho de Rafu.
Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
10 Da tribo de Zebulom, Gadiel, filho de Sodi.
Од племена Завулоновог Гудило син Судин;
11 Da tribo de José: pela tribo de Manassés, Gadi, filho de Susi.
Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
12 Da tribo de Dã, Amiel, filho de Gemali.
Од племена Дановог Амило син Гамалин.
13 Da tribo de Aser, Setur, filho de Micael.
Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
14 Da tribo de Naftali, Nabi, filho de Vofsi.
Од племена Нефталимовог Навија син Савин;
15 Da tribo de Gade, Guel, filho de Maqui.
Од племена Гадовог Гудило син Махилов.
16 Estes são os nomes dos homens que Moisés enviou para reconhecer a terra; e a Oseias, filho de Num, Moisés lhe pôs o nome de Josué.
То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
17 Então Moisés os enviou para reconhecer a terra de Canaã, dizendo-lhes: “Subi por aqui, pelo sul, e subi ao monte:
И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
18 e observai a terra que tal é; e o povo que a habita, se é forte ou débil, se pouco ou numeroso;
И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
19 qual é a terra habitada, se é boa ou má; e quais são as cidades habitadas, se de tendas ou de fortalezas;
И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
20 e qual é o terreno, se é fértil ou fraco, se nele há ou não árvores; esforçai-vos, e colhei do fruto daquela terra.” E o tempo era o tempo das primeiras uvas.
И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
21 E eles subiram, e reconheceram a terra desde o deserto de Zim até Reobe, entrando em Hamate.
И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
22 E subiram pelo sul, e vieram até Hebrom: e ali estavam Aimã, e Sesai, e Talmai, filhos de Anaque. Hebrom foi edificada sete anos antes de Zoã, a do Egito.
И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
23 E chegaram até o ribeiro de Escol, e dali cortaram um ramo com um cacho de uvas, o qual trouxeram dois em uma vara, e das romãs e dos figos.
Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
24 E chamou-se aquele lugar vale de Escol pelo cacho que cortaram dali os filhos de Israel.
И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
25 E voltaram de reconhecer a terra ao fim de quarenta dias.
И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
26 E andaram e vieram a Moisés e a Arão, e a toda a congregação dos filhos de Israel, no deserto de Parã, em Cades, e deram-lhes a resposta, e a toda a congregação, e lhes mostraram o fruto da terra.
И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
27 E lhe contaram, e disseram: Nós chegamos à terra à qual nos enviaste, a que certamente flui leite e mel; e este é o fruto dela.
И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
28 Mas o povo que habita aquela terra é forte, e as cidades muito grandes e fortes; e também vimos ali os filhos de Anaque.
Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
29 Amaleque habita a terra do sul; e os heteus, e os jebuseus, e os amorreus, habitam no monte; e os cananeus habitam junto ao mar, e à beira do Jordão.
Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
30 Então Calebe fez calar o povo diante de Moisés, e disse: Subamos logo, e passemos a ela; que mais poderemos que ela.
А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
31 Mas os homens que subiram com ele, disseram: Não poderemos subir contra aquele povo; porque é mais forte que nós.
Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
32 E falaram mal entre os filhos de Israel da terra que haviam reconhecido, dizendo: A terra por de onde passamos para reconhecê-la, é terra que consome a seus moradores; e todo o povo que vimos em meio dela, são homens de grande estatura.
И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
33 Também vimos ali gigantes, filhos de Anaque, raça dos gigantes: e éramos nós, à nossa aparência, como gafanhotos; e assim lhes parecíamos a eles.
Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.