Jó 24
1 Por que os tempos não são marcados pelo Todo-Poderoso? Por que os que o conhecem não veem seus dias?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Há os que mudam os limites de lugar, roubam rebanhos, e os apascentam.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Levam o asno do órfão; penhoram o boi da viúva.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Desviam do caminho aos necessitados; os pobres da terra juntos se escondem.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Eis que como asnos selvagens no deserto eles saem a seu trabalho buscando insistentemente por comida; o deserto dá alimento a ele [e a seus] filhos.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 No campo colhem sua forragem, e vindimam a vinha do perverso.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Passam a noite nus, por falta de roupa; sem terem coberta contra o frio.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Pelas correntes das montanhas são molhados e, não tendo abrigo, abraçam-se às rochas.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 [Há os que] arrancam ao órfão do peito, e do pobre tomam penhor.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Ao nus fazem andar sem vestes, e fazem os famintos carregarem feixes.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Entre suas paredes espremem o azeite; pisam nas prensas de uvas, e [ainda] têm sede.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Desde a cidade as pessoas gemem, e as almas dos feridos clamam; Mas Deus não dá atenção ao erro.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Há os que se opõem à luz; não conhecem seus caminhos, nem permanecem em suas veredas.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 De manhã o homicida se levanta, mata ao pobre e ao necessitado, e de noite ele age como ladrão.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 O olho do adúltero aguarda o crepúsculo, dizendo: Olho nenhum me verá; E esconde seu rosto.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 Nas trevas vasculham as casas, de dia eles se trancam; não conhecem a luz.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Porque a manhã é para todos eles como sombra de morte; pois são conhecidos dos pavores de sombra de morte.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Ele é ligeiro sobre a superfície das águas; maldita é sua porção sobre a terra; não se vira para o caminho das vinhas.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 A mãe se esquecerá dele; doce será para os vermes; nunca mais haverá memória [dele], e a perversidade será quebrada como um árvore.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Aflige à mulher estéril, [que] não dá à luz; e nenhum bem faz à viúva.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Mas [Deus] arranca aos poderosos com seu poder; [quando] Deus se levanta, não há vida segura.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Se ele lhes dá descanso, nisso confiam; [mas] os olhos de [Deus] estão [postos] nos caminhos deles.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 São exaltados por um pouco [de tempo], mas [logo] desaparecem; são abatidos, encerrados como todos, e cortados como cabeças das espigas.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Se não é assim, quem me desmentirá, ou anulará minhas palavras?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
