< Jó 11 >

1 Então Zofar, o naamita, respondeu, dizendo:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Por acaso a multidão de palavras não seria respondida? E o homem falador teria razão?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Por acaso tuas palavras tolas faria as pessoas se calarem? E zombarias tu, e ninguém te envergonharia?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Pois disseste: Minha doutrina é pura, e eu sou limpo diante de teus olhos.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Mas na verdade, queria eu que Deus falasse, e abrisse seus lábios contra ti,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 E te fizesse saber os segredos da sabedoria, porque o verdadeiro conhecimento tem dois lados; por isso sabe tu que Deus tem te castigado menos que [mereces] por tua perversidade.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Podes tu compreender os mistérios de Deus? Chegarás tu à perfeição do Todo-Poderoso?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 [Sua sabedoria] é mais alta que os céus; que tu poderás fazer? E mais profunda que o Xeol; que tu poderás conhecer? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Sua medida é mais comprida que a terra, e mais larga que o mar.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Se ele passar, e prender, ou se ajuntar [para o julgamento], quem poderá o impedir?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Pois ele conhece as pessoas vãs, e vê a maldade; por acaso ele não a consideraria?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 O homem tolo se tornará entendido quando do asno selvagem nascer um humano.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Se tu preparares o teu coração, e estenderes a ele tuas mãos;
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Se alguma maldade houver em tua mão, lança-a de ti, e não deixes a injustiça habitar em tuas tendas;
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Então levantarás teu rosto sem mácula; estarás firme, e não temerás;
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 E esquecerás teu sofrimento, [ou] lembrarás dele como de águas que já passaram;
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 E [tua] vida será mais clara que o meio-dia; ainda que haja trevas, tu serás como o amanhecer.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 E serás confiante, porque haverá esperança; olharás em redor, [e] repousarás seguro.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 E te deitarás, e ninguém te causará medo; e muitos suplicarão a ti.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Porém os olhos dos maus se enfraquecerão, e o refúgio deles perecerá; a esperança deles será a morte.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

< Jó 11 >