< Salmos 53 >
1 Disse o néscio no seu coração: Não há Deus. Teem-se corrompido, e cometido abominável iniquidade: não há ninguém que faça o bem.
Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.
2 Deus olhou desde os céus para os filhos dos homens, para ver se havia algum que tivesse entendimento e buscasse a Deus.
Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.
3 Desviaram-se todos, e juntamente se fizeram imundos; não há quem faça o bem, não, nem sequer um
Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.
4 Acaso não tem conhecimento os que obram a iniquidade, os quais comem o meu povo como se comessem pão? eles não invocaram a Deus.
Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?
5 Ali se acharam em grande temor, onde não havia temor, pois Deus espalhou os ossos daquele que te cercava; tu os confundiste, porque Deus os rejeitou.
Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.
6 Oh! se já de Sião viera a salvação de Israel! Quando Deus fizer voltar os cativos do seu povo, então se regozijará Jacob e se alegrará Israel
Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.