Salmos 147
1 Louvai ao Senhor, porque é bom cantar louvores ao nosso Deus, porque é agradável; decoroso é o louvor.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 O Senhor edifica a Jerusalém, congrega os dispersos de Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Sara os quebrantados de coração, e lhes ata as suas feridas.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Conta o número das estrelas, chama-as a todas pelos seus nomes.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Grande é o nosso Senhor, e de grande poder; o seu entendimento é infinito.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 O Senhor eleva os humildes, e abate os ímpios até à terra.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Cantai ao Senhor em ação de graça; cantai louvores ao nosso Deus sobre a harpa.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Ele é o que cobre o céu de nuvens, o que prepara a chuva para a terra, e o que faz produzir erva sobre os montes.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 O que dá aos animais o seu sustento, e aos filhos dos corvos, quando clamam.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Não se deleita na força do cavalo, nem se compraz nas pernas do varão.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 O Senhor se agrada dos que o temem e dos que esperam na sua misericórdia.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Louva, ó Jerusalém, ao Senhor; louva, ó Sião, ao teu Deus.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Porque fortaleceu os ferrolhos das tuas portas; abençôa aos teus filhos dentro de ti.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Ele é o que põe em paz os teus termos, e da flôr da farinha te farta.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 O que envia o seu mandamento à terra, a sua palavra corre velozmente.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 O que dá a neve como lã, esparge a geada como cinza.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 O que lança o seu gelo em pedaços; quem pode resistir ao seu frio?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Manda a sua palavra, e os faz derreter; faz soprar o vento, e correm as águas.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Mostra a sua palavra a Jacob, os seus estatutos e os seus juízos a Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Não fez assim a nenhuma outra nação; e, enquanto aos seus juízos, não os conhecem. louvai ao Senhor.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
