Salmos 132
1 Lembra-te, Senhor, de David, e de todas as suas aflições.
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Como jurou ao Senhor, e fez votos ao poderoso de Jacob, dizendo:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 Certamente que não entrarei na tenda de minha casa, nem subirei ao leito da minha cama.
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 Não darei sono aos meus olhos, nem adormecimento às minhas pestanas,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Enquanto não achar lugar para o Senhor, uma morada para o Poderoso de Jacob.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Eis que ouvimos falar dela em Ephrata, e a achamos no campo do bosque.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Entraremos nos seus tabernáculos: prostrar-nos-emos ante o escabelo de seus pés.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Levanta-te, Senhor, no teu repouso, tu e a arca da tua força.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Vistam-se os teus sacerdotes de justiça, e alegrem-se os teus santos.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Por amor de David, teu servo, não faças virar o rosto do teu ungido.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 O Senhor jurou na verdade a David: não se apartará dela: Do fruto do teu ventre porei sobre o teu trono.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Se os teus filhos guardarem o meu concerto, e os meus testemunhos, que eu lhes hei de ensinar, também os seus filhos se assentarão perpetuamente no teu trono.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Porque o Senhor elegeu a Sião; desejou-a para a sua habitação, dizendo:
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Este é o meu repouso para sempre: aqui habitarei, pois o desejei.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Abençoarei abundantemente o seu mantimento; fartarei de pão os seus necessitados.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Vestirei os seus sacerdotes de salvação, e os seus santos saltarão de prazer.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Ali farei brotar a força de David: preparei uma lâmpada para o meu ungido.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Vestirei os seus inimigos de confusão; mas sobre ele florescerá a sua coroa.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
