< Salmos 127 >
1 Se o Senhor não edificar a casa, em vão trabalham os que edificam: se o Senhor não guardar a cidade, em vão vigia a sentinela.
Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.
2 Inútil vos será levantar de madrugada, repousar tarde, comer o pão de dores, pois assim dá ele aos seus amados o sono.
Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.
3 Eis que os filhos são herança do Senhor, e o fruto do ventre o seu galardão.
Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.
4 Como flechas na mão dum homem valente, assim são os filhos da mocidade.
Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.
5 Bem-aventurado o homem que enche deles a sua aljava: não serão confundidos, mas falarão com os seus inimigos à porta.
Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.