Provérbios 2
1 Filho meu, se aceitares as minhas palavras, e esconderes contigo os meus mandamentos,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 Para fazeres atento à sabedoria o teu ouvido, e inclinares o teu coração ao entendimento,
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 E se clamares por entendimento, e por inteligência alçares a tua voz,
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 Se como a prata a buscares e como a tesouros escondidos a esquadrinhares,
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 Então entenderás o temor do Senhor, e acharás o conhecimento de Deus.
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 Porque o Senhor é o que dá a sabedoria: da sua boca é que sai o conhecimento e o entendimento.
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 Ele reserva a verdadeira sabedoria para os retos: escudo é para os que caminham na sinceridade.
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 Para que guardem as veredas do juízo: e ele o caminho dos seus santos conservará.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Então entenderás justiça, e juízo, e equidades, e todas as boas veredas,
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 Quando a sabedoria entrar no teu coração, e o conhecimento for suave à tua alma.
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 O bom siso te guardará e a inteligência te conservará;
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 Para te fazer escapar do mau caminho, e do homem que fala coisas perversas.
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 Dos que deixam as veredas da retidão, para andarem pelos caminhos das trevas.
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 Que se alegram de mal fazer, e folgam com as perversidades dos maus.
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 Cujas veredas são tortuosas e que se desviam nas suas carreiras,
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Para te fazer escapar da mulher estranha, e da estrangeira que lisongeia com suas palavras.
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 Que deixa o guia da sua mocidade e se esquece do concerto do seu Deus.
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 Porque a sua casa se inclina para a morte, e as suas veredas para os defuntos.
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 Todos os que entrarem a ela não tornarão a sair, e não atinarão com as veredas da vida.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Para andares pelo caminho dos bons, e guardares as veredas dos justos.
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 Porque os retos habitarão a terra, e os sinceros permanecerão nela.
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 Mas os ímpios serão arrancados da terra, e os aleivosos serão dela exterminados.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
