Jeremias 40

1 A palavra que veio a Jeremias da parte do Senhor, depois que Nebuzaradan, capitão dos da guarda, o deixara ir de Rama, quando o tomou, estando ele atado com cadeias no meio de todos os do cativeiro de Jerusalém e de Judá, que foram levados cativos para Babilônia;

Реч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповедник стражарски пусти из Раме узевши га пошто беше окован у вериге међу свим робљем јерусалимским и Јудиним, које се вођаше у Вавилон.

2 Porque o capitão da guarda tomou a Jeremias, e lhe disse: O Senhor teu Deus falou este mal contra este lugar:

И узевши заповедник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово место;

3 E o Senhor o trouxe, e fez como havia dito: porque pecastes contra o Senhor, e não obedecestes à sua voz; pelo que vos sucedeu esta coisa.

И нанесе и учини како рече, јер згрешисте Господу и не слушасте глас Његов, зато вас снађе ово.

4 Agora pois, eis que te soltei hoje das cadeias que estavam sobre as tuas mãos; se for bem aos teus olhos vir comigo para Babilônia, vem, e porei sobre ti os meus olhos; porém, se for mal aos teus olhos vir comigo para Babilônia, deixa de vir. Olha, toda a terra está diante de ti; para onde quer que for bom e reto aos teus olhos que vás, para ali vai.

Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на рукама; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.

5 Mas, porquanto ele ainda não tinha voltado, disse-lhe: Volta a Gedalias, filho de Ahicam, filho de Saphan, a quem o rei de Babilônia pôs sobre as cidades de Judá, e habita com ele no meio do povo; ou para qualquer parte aonde quer que for reto aos teus olhos que vás, para ali vai. E deu-lhe o capitão da guarda sustento para o caminho, e um presente, e o deixou ir.

Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама, сина Сафановог, ког је поставио цар вавилонски над градовима Јудиним, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповедник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.

6 Assim veio Jeremias a Gedalias, filho de Ahicam, a Mizpah; e habitou com ele no meio do povo que havia ficado na terra.

И тако дође Јеремија ка Годолији, сину Ахикамовом у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.

7 Ouvindo pois todos os príncipes dos exércitos, que estavam no campo, eles e os seus homens, que o rei de Babilônia tinha posto sobre a terra a Gedalias, filho de Ahicam, e que lhe havia encarregado a ele os homens, e as mulheres, e os meninos, e os mais pobres da terra, os quais não foram levados cativos a Babilônia,

А све војводе што беху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамовог, над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и децу између сиромашног народа у земљи, који не би одведен у Вавилон,

8 Vieram a Gedalias, a Mizpah: a saber: Ishmael, filho de Nethanias, e Johanan e Jonathan, filhos de Careah, e Seraias, filho de Tanhumeth, e os filhos de Ephai, o netophatita, e Jezanias, filho dum maachatita, eles e os seus homens.

Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син неког Махаћанина, они и људи њихови.

9 E jurou Gedalias, filho de Ahicam, filho de Saphan, a eles e aos seus homens, dizendo: Não temais servir aos caldeus: ficai na terra, e servi o rei de Babilônia, e bem vos irá.

И закле се Годолија син Ахикама сина Сафановог њима и људима њиховим говорећи: Не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару вавилонском, и добро ће вам бити.

10 Eu, porém, eis que habito em Mizpah, para estar às ordens dos caldeus que vierem a nós; e vós recolhei o vinho, e as frutas de verão, e o azeite, e metei-os nos vossos vasos, e habitai nas vossas cidades, que já tomastes.

А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.

11 Como também todos os judeus que estavam em Moab, e entre os filhos de Ammon, e em Edom, e os que havia em todas aquelas terras, ouviram que o rei de Babilônia havia deixado um resto em Judá, e que havia posto sobre eles a Gedalias, filho de Ahicam, filho de Saphan.

Тако и сви Јудејци, који беху међу Моавцима и синовима Амоновим и Едомцима и по свим земљама, чувши да је цар вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафановог,

12 E tornaram todos os judeus de todos os lugares, para onde foram lançados, e vieram à terra de Judá, a Gedalias, a Mizpah; e recolheram vinho e frutas do verão mui abundantes.

Вратише се сви Јудејци из свих места куда беху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.

13 Johanan, filho de Careah, e todos os príncipes dos exércitos, que estavam no campo, vieram a Gedalias, a Mizpah.

А Јоанан, син Каријин и све војводе што беху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,

14 E disseram-lhe: Porventura bem sabes que Baalis, rei dos filhos de Ammon, enviou a Ishmael, filho de Nethanias, para te tirar a vida. Porém não lhes deu crédito Gedalias, filho de Ahicam.

И рекоше му: Знаш ли да је Валис цар синова Амонових послао Исмаила сина Нетанијиног да те убије? Али им не поверова Годолија, син Ахикамов.

15 Todavia Johanan, filho de Careah, falou a Gedalias em segredo, em Mizpah, dizendo: Irei agora, e ferirei a Ishmael, filho de Nethanias, sem que ninguém o saiba: por que razão te tiraria ele a vida, e todo o Judá que se tem congregado a ti seria disperso, e pereceria o resto de Judá?

Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи говорећи: Идем да убијем Исмаила сина Нетанијиног, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расеју сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?

16 Porém disse Gedalias, filho de Ahicam, a Johanan, filho de Careah: Não faças tal coisa; porque falas falso contra Ishmael.

Али Годолија, син Ахикамов, рече Јоанану сину Каријином: Немој то чинити, јер није истина шта кажеш за Исмаила.