Salmos 50
1 O Deus poderoso, o Senhor, fallou e chamou a terra desde o nascimento do sol até ao seu occaso.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Desde Sião, a perfeição da formosura, resplandeceu Deus.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Virá o nosso Deus, e não se calará; um fogo se irá consumindo diante d'elle, e haverá grande tormenta ao redor d'elle.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Chamará os céus lá do alto, e a terra, para julgar o seu povo.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Ajuntae-me os meus sanctos, aquelles que fizeram comigo um concerto com sacrificios.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 E os céus annunciarão a sua justiça; pois Deus mesmo é o Juiz (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Ouve, povo meu, e eu fallarei; Ó Israel, e eu protestarei contia ti: Sou Deus, sou o teu Deus.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Não te reprehenderei pelos teus sacrificios, ou holocaustos, que estão continuamente perante mim.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Da tua casa não tirarei bezerro nem bodes dos teus curraes.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Porque meu é todo o animal da selva, e o gado sobre milhares de montanhas.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Conheço todas as aves dos montes; e minhas são todas as feras do campo.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Se eu tivesse fome, não t'o diria, pois meu é o mundo e toda a sua plenitude.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Comerei eu carne de toiros? ou beberei sangue de bodes?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Offerece a Deus sacrificio de louvor, e paga ao Altissimo os teus votos.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 E invoca-me no dia da angustia: eu te livrarei, e tu me glorificarás.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Mas ao impio diz Deus: Que fazes tu em recitar os meus estatutos, e em tomar o meu concerto na tua bocca?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Visto que aborreces a correcção, e lanças as minhas palavras para detraz de ti
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Quando vês o ladrão, consentes com elle, e tens a tua parte com adulteros.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Soltas a tua bocca para o mal, e a tua lingua compõe o engano.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Assentas-te a fallar contra teu irmão; fallas mal contra o filho de tua mãe.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Estas coisas tens feito, e eu me calei; pensavas que era tal como tu; mas eu te arguirei, e as porei por ordem diante dos teus olhos.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Ouvi pois isto, vós que vos esqueceis de Deus; para que vos não faça em pedaços, sem haver quem vos livre.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Aquelle que offerece o sacrificio de louvor me glorificará; e áquelle que bem ordena o seu caminho eu mostrarei a salvação de Deus.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
