Salmos 12

1 Salva-nos, Senhor, porque faltam os homens bons; porque são poucos os fieis entre os filhos dos homens.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 Cada um falla a falsidade ao seu proximo: fallam com labios lisongeiros e coração dobrado.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 O Senhor cortará todos os labios lisongeiros e a lingua que falla soberbamente.

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 Pois dizem: Com a nossa lingua prevaleceremos: são nossos os beiços; quem é o Senhor sobre nós?

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 Pela oppressão dos miseraveis, pelo gemido dos necessitados me levantarei agora, diz o Senhor; porei em salvo aquelle para quem elles assopram.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 As palavras do Senhor são palavras puras, como prata refinada em fornalha de barro, purificada sete vezes.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Tu os guardarás, Senhor; d'esta geração os livrarás para sempre.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 Os impios andam cercando, emquanto os mais vis dos filhos dos homens são exaltados.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.