< Eclesiastes 3 >
1 Tudo tem o seu tempo determinado, e todo o proposito debaixo do céu tem o seu tempo:
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 Ha tempo de nascer, e tempo de morrer: tempo de plantar, e tempo d'arrancar o que se plantou:
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 Tempo de matar, e tempo de curar: tempo de derribar, e tempo de edificar:
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 Tempo de chorar, e tempo de rir: tempo de prantear, e tempo de saltar:
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 Tempo de espalhar pedras, e tempo de ajuntar pedras: tempo de abraçar, e tempo de afastar-se de abraçar:
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 Tempo de buscar, e tempo de perder: tempo de guardar, e tempo de deitar fóra:
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 Tempo de rasgar, e tempo de coser: tempo de calar, e tempo de fallar:
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 Tempo de amar, e tempo de aborrecer: tempo de guerra, e tempo de paz.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 Que vantagem tem o trabalhador d'aquillo em que trabalha?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 Tenho visto o trabalho que Deus deu aos filhos dos homens, para com elle os affligir.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 Tudo fez formoso em seu tempo: tambem poz o seculo no coração d'elles, sem que o homem possa descobrir a obra que Deus fez desde o principio até ao fim.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 Já tenho advertido que não ha coisa melhor para elles do que alegrar-se e fazer bem na sua vida;
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 Como tambem que todo o homem coma e beba, e goze do bem de todo o seu trabalho: isto é um dom de Deus.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 Sei eu que tudo quanto Deus faz isso durará eternamente: nada se lhe deve accrescentar, e nada d'elle se deve diminuir; e isto faz Deus para que haja temor diante d'elle.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 O que houve d'antes ainda o ha agora: e o que ha de ser, já foi; e Deus pede conta do que passou.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 Vi mais debaixo do sol, no logar do juizo, que havia ali impiedade, e no logar da justiça que ali havia impiedade.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 Eu disse no meu coração: Deus julgará o justo e o impio; porque ali será o tempo para julgar de todo o intento e sobre toda a obra.
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 Disse eu no meu coração ácerca do estado dos filhos dos homens, que Deus lhes declararia; e elles o veriam, que elles são como as bestas em si mesmos.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 Porque o que succede aos filhos dos homens, isso mesmo tambem succede ás bestas, e o mesmo succede a elles ambos: como morre um, assim morre o outro; e todos teem o mesmo folego, e a vantagem dos homens sobre as bestas não é nenhuma, porque todos são vaidade.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 Todos vão para um logar: todos foram feitos do pó, e todos voltarão ao pó
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Quem adverte que o folego dos filhos dos homens sobe para cima, e que o folego das bestas desce para baixo da terra?
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 Assim que tenho visto que não ha coisa melhor do que alegrar-se o homem nas suas obras, porque essa é a sua porção; porque quem o levará a vêr o que será depois d'elle
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?