< Pieśń nad Pieśniami 7 >

1 Jak piękne są twoje nogi w sandałach, córko książęca! Linia twoich bioder jest jak klejnot, jak dzieło rąk rzemieślnika.
Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
2 Twój pępek jest [jak] okrągła czasza, której nie brakuje napoju. Twój brzuch jest [jak] stóg pszenicy okolony liliami.
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3 Twoje piersi są jak dwoje sarniąt, bliźniąt.
Две дојке твоје као два близанца срнчета;
4 Twoja szyja jest jak wieża z kości słoniowej; twoje oczy jak sadzawki Cheszbonu przy bramie Bat-Rabbim; twój nos jak wieża Libanu zwrócona w stronę Damaszku.
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
5 Twoja głowa na tobie jak Karmel, a włosy twojej głowy jak purpura. Król [na twój widok] jest [jakby] przywiązany w [swoich] krużgankach.
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6 Jakże piękna jesteś i jak miła, o miłości przerozkoszna!
Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7 Twój wzrost jest podobny do palmy, a twoje piersi do kiści [winogron].
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8 Powiedziałem: Wejdę na palmę i uchwycę się jej gałęzi. Niech twoje piersi będą jak kiście winorośli, a woń twojego oddechu jak [zapach] jabłek;
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
9 Twoje usta jak wyborne wino, które mile spływa po podniebieniu i sprawia, że wargi śpiących mówią.
И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
10 Ja [należę] do mojego umiłowanego i do mnie [zwraca się] jego pożądanie.
Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
11 Chodź, mój umiłowany, wyjdźmy w pole [i] przenocujemy we wsiach.
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12 Rankiem wstaniemy [i pójdziemy] do winnic, zobaczymy, czy kwitnie winorośl, czy otworzyły się już pączki, czy już kwitną granaty. Tam cię obdarzę swoją miłością.
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
13 Mandragory wydają [swoją] woń, a przed naszymi drzwiami są wszelkie wyborne owoce, nowe i stare, które przechowałam dla ciebie, mój umiłowany.
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

< Pieśń nad Pieśniami 7 >