Psalmów 17
1 Modlitwa Dawida. Wysłuchaj, PANIE, [mojej] słusznej sprawy, zważ na moje wołanie, nakłoń ucha na modlitwę moich nieobłudnych ust.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Niech wyrok o mnie wyjdzie sprzed twego oblicza, niech twoje oczy widzą to, co słuszne.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Doświadczyłeś moje serce, nawiedziłeś [mnie] nocą, wypróbowałeś mnie ogniem, ale nic nie znalazłeś. Postanowiłem, że moje usta nie zgrzeszą.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Co się tyczy spraw ludzkich, dzięki słowom twoich ust wystrzegałem się dróg okrutnika.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Zatrzymaj moje kroki na twoich drogach, aby nie zachwiały się moje nogi.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Wzywam cię, Boże, bo mnie wysłuchasz. Nakłoń ku mnie swego ucha, wysłuchaj moich słów.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Okaż swoje miłosierdzie, ty, który wybawiasz ufających tobie od tych, którzy powstają przeciwko twojej prawicy.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Strzeż mnie jak źrenicy oka, ukryj mnie w cieniu swych skrzydeł;
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Przed niegodziwymi, którzy mnie gnębią, [przed] wrogami mojej duszy, którzy mnie osaczyli.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Okryli się swoim tłuszczem, zuchwale mówią swymi ustami.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Gdziekolwiek idziemy, otaczają nas, wytężają swój wzrok, aby nas powalić na ziemię.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Podobni są do lwa żądnego łupu, do lwiątka siedzącego w ukryciu.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Powstań, PANIE, wystąp przeciwko niemu i powal go, swoim mieczem ocal moją duszę od niegodziwego;
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 A swoją ręką, PANIE, od ludzi, od ludzi tego świata, których udziałem jest to życie, a których brzuchy napełniasz swymi skarbami, tak że nasyceni są [nawet] ich synowie, a resztę zostawiają ich dzieciom.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Ja [zaś] w sprawiedliwości ujrzę twe oblicze, a gdy się obudzę, nasycę się twoim podobieństwem.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
