Psalmów 144
1 Pieśń Dawida. Błogosławiony PAN, moja skała, który zaprawia moje ręce do walki, a moje palce do wojny.
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 Moje miłosierdzie i moja twierdza, moja warownia, mój wybawiciel i moja tarcza; ten, któremu ufam, on mi poddaje mój lud.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 PANIE, czym jest człowiek, że zwracasz na niego uwagę? [Albo] syn człowieczy, że go poważasz?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Człowiek jest podobny do marności; jego dni jak cień, który przemija.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 PANIE, nachyl twoich niebios i zstąp; dotknij gór, a będą dymić.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Zabłyśnij błyskawicą i rozprosz ich; wypuść swoje strzały i poraź ich.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Wyciągnij swą rękę z wysokości; wybaw mnie i ocal z wielkich wód, z rąk cudzoziemców;
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Których usta mówią kłamstwo, a ich prawica jest prawicą fałszywą.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 Boże, zaśpiewam tobie nową pieśń; będę ci śpiewał przy [dźwiękach] lutni i harfy o dziesięciu strunach.
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 [Ty] dajesz królom zwycięstwo, [a] Dawida, swego sługę, wybawiasz od srogiego miecza.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Wybaw mnie i ocal z rąk cudzoziemców, których usta mówią kłamstwo, a ich prawica jest prawicą fałszywą;
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Aby nasi synowie byli jak szczepy wyrosłe w swojej młodości, [a] nasze córki jak kamienie węgielne, wyrzeźbione na wzór pałacu;
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 [Aby] nasze spichlerze były pełne, obficie zaopatrzone we wszystko, nasze stada rodziły tysiące i dziesięć tysięcy w naszych zagrodach;
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 [Aby] nasze woły były tłuste, żeby nie było włamań ani ucieczek, ani narzekania na naszych ulicach.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Błogosławiony lud, któremu się tak dzieje. Błogosławiony lud, którego Bogiem jest PAN.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
