Przysłów 14
1 Mądra kobieta buduje swój dom, a głupia burzy go własnymi rękami.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Kto postępuje w sposób prawy, boi się PANA, a przewrotny na swoich drogach gardzi nim.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 W ustach głupiego jest rózga pychy, a mądrych strzegą ich wargi.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Gdzie nie ma wołów, żłób jest pusty, lecz dzięki sile wołów mnoży się obfitość zboża.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Wierny świadek nie kłamie, a fałszywy świadek mówi kłamstwa.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Szyderca szuka mądrości, a nie [znajduje], lecz rozumnemu wiedza [przychodzi] łatwo.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Odsuń się od głupiego, gdyż nie znajdziesz [u niego] warg rozumnych.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Mądrość roztropnego [to] poznanie swojej drogi, a głupotą głupich [jest] oszustwo.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Głupcy szydzą z grzechu, a u prawych [jest] przychylność.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Serce zna własną gorycz, a obcy nie wtrąca się w jego radość.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Dom niegodziwych będzie zgładzony, a mieszkanie prawych zakwitnie.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Jest droga, która człowiekowi wydaje się słuszna, lecz końcem jej jest droga do śmierci.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Nawet w śmiechu serce boleje, a końcem [takiej] wesołości [jest] smutek.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Serce odstępcy nasyci się jego drogami, a dobry człowiek – swoimi.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Prosty wierzy każdemu słowu, a roztropny zważa na swoje kroki.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Mądry boi się i odwraca się od zła, ale głupi w swym szaleństwie jest pewny siebie.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 [Człowiek] porywczy popełnia głupstwa, a podstępny jest znienawidzony.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Prości ludzie dziedziczą głupotę, a roztropni są koronowani wiedzą.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Źli kłaniają się przed dobrymi, a niegodziwi u bram sprawiedliwego.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Ubogi jest znienawidzony nawet przez swego bliźniego, a bogaty ma wielu przyjaciół.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Kto gardzi swym bliźnim, ten grzeszy, a kto lituje się nad ubogimi, jest błogosławiony.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Czyż nie błądzą ci, którzy obmyślają zło? Ale miłosierdzie i prawda są z tymi, którzy obmyślają dobro.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Każda praca [przynosi] pożytek, a [puste] słowa [prowadzą] do nędzy.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Koroną mądrych [jest ich] bogactwo, ale głupota głupich [pozostaje] głupotą.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Prawdomówny świadek ocala dusze, a fałszywy mówi kłamstwa.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 W bojaźni PANA jest mocne zaufanie, a jego synowie będą mieć ucieczkę.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Bojaźń PANA jest źródłem życia, by uniknąć sideł śmierci.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Liczny lud to chwała króla, a brak ludu to zguba władcy.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Nieskory do gniewu jest bardzo roztropny, lecz porywczy wywyższa głupotę.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Zdrowe serce jest życiem ciała, a zazdrość jest zgnilizną kości.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Kto gnębi ubogiego, uwłacza jego Stwórcy, a czci go ten, kto lituje się nad ubogim.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Niegodziwy zostaje wygnany z powodu swojego zła, a sprawiedliwy ma nadzieję [nawet] w [czasie] swojej śmierci.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Mądrość spoczywa w sercu rozumnego, a [co jest] w sercu głupich, wychodzi na jaw.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Sprawiedliwość wywyższa naród, a grzech jest hańbą narodów.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Król jest przychylny dla roztropnego sługi, lecz gniewa się [na tego], który [przynosi] hańbę.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
