Jana 6
1 Potem Jezus odszedł za Morze Galilejskie, [czyli] Tyberiadzkie.
Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2 A szedł za nim wielki tłum, bo widzieli cuda, które czynił na chorych.
И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3 I wszedł Jezus na górę, i usiadł tam ze swoimi uczniami.
А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4 A zbliżała się Pascha, święto żydowskie.
А беше близу пасха, празник јеврејски.
5 Wtedy Jezus, podniósłszy oczy i ujrzawszy, że mnóstwo ludzi idzie do niego, zapytał Filipa: Gdzie kupimy chleba, aby oni [mogli] jeść?
Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6 Ale mówił [to], wystawiając go na próbę. Wiedział bowiem, co miał czynić.
А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7 Filip mu odpowiedział: Za dwieście groszy nie wystarczy dla nich chleba, choćby każdy z nich wziął [tylko] trochę.
Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8 Jeden z jego uczniów, Andrzej, brat Szymona Piotra, powiedział do niego:
Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9 Jest tu jeden chłopiec, który ma pięć chlebów jęczmiennych i dwie rybki. Ale cóż to jest na tak wielu?
Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10 Wtedy Jezus powiedział: Każcie ludziom usiąść. A było dużo trawy na tym miejscu. Usiedli więc mężczyźni w liczbie około pięciu tysięcy.
А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11 Wówczas Jezus wziął te chleby i podziękowawszy, rozdał uczniom, a uczniowie siedzącym. Podobnie i z tych rybek, ile tylko chcieli.
А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12 A gdy się nasycili, powiedział do swoich uczniów: Zbierzcie kawałki, które zostały, żeby nic nie przepadło.
И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13 Zebrali więc i napełnili dwanaście koszy kawałkami, które zostały z tych pięciu chlebów jęczmiennych po tych, którzy jedli.
И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14 A ci ludzie, ujrzawszy cud, który uczynił Jezus, mówili: To jest prawdziwie ten prorok, który miał przyjść na świat.
А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15 Wtedy Jezus, poznawszy, że mieli przyjść i porwać go, aby go obwołać królem, odszedł znowu sam jeden na górę.
А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16 A gdy był wieczór, jego uczniowie zeszli nad morze;
А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17 Wsiedli do łodzi i płynęli na drugi brzeg, do Kafarnaum. Było już ciemno, a Jezus jeszcze do nich nie przybył.
И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18 A kiedy powstał wielki wiatr, morze zaczęło się burzyć.
А море се подизаше од великог ветра.
19 Gdy odpłynęli na około dwadzieścia pięć lub trzydzieści stadiów, ujrzeli Jezusa chodzącego po morzu i zbliżającego się do łodzi i zlękli się.
Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20 A on powiedział do nich: [To] ja jestem, nie bójcie się.
А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21 Wzięli go więc chętnie do łodzi i natychmiast łódź przypłynęła do ziemi, do której płynęli.
Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22 Nazajutrz ludzie, którzy byli po drugiej stronie morza, zobaczyli, że tam nie było innej łodzi, tylko ta jedna, do której wsiedli jego uczniowie, i że Jezus nie wsiadł do łodzi ze swoimi uczniami, ale jego uczniowie odpłynęli sami.
Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23 (Przypłynęły też inne łodzie z Tyberiady w pobliże tego miejsca, gdzie jedli chleb, gdy Pan złożył dziękczynienie.)
А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24 Gdy więc ludzie zobaczyli, że tam nie było Jezusa ani jego uczniów, wsiedli i oni do łodzi i przeprawili się do Kafarnaum, szukając Jezusa.
Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25 Kiedy znaleźli go po drugiej stronie morza, zapytali: Mistrzu, kiedy tu przybyłeś?
И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26 Jezus im odpowiedział: Zaprawdę, zaprawdę powiadam wam: Szukacie mnie nie dlatego, że widzieliście cuda, ale dlatego, że jedliście chleb i nasyciliście się.
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27 Zabiegajcie nie o pokarm, który ginie, ale o pokarm, który trwa ku życiu wiecznemu, który wam da Syn Człowieczy. Jego bowiem zapieczętował Bóg Ojciec. (aiōnios g166)
Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. (aiōnios g166)
28 Wtedy zapytali go: Cóż mamy robić, abyśmy wykonywali dzieła Boga?
А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29 Odpowiedział im Jezus: To jest dzieło Boga, abyście wierzyli w [tego], którego on posłał.
Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30 Powiedzieli mu więc: Jaki znak czynisz, abyśmy widzieli i wierzyli tobie? Cóż czynisz?
А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31 Nasi ojcowie jedli mannę na pustyni, jak jest napisane: Chleb z nieba dał im do jedzenia.
Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32 Wtedy Jezus im odpowiedział: Zaprawdę, zaprawdę powiadam wam: Nie Mojżesz dał wam chleb z nieba, ale mój Ojciec daje wam prawdziwy chleb z nieba.
Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33 Chlebem Boga bowiem jest ten, który zstępuje z nieba i daje światu życie.
Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34 Wtedy powiedzieli do niego: Panie, dawaj nam zawsze tego chleba.
Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35 I odpowiedział im Jezus: Ja jestem chlebem życia. Kto przychodzi do mnie, nie będzie głodny, a kto wierzy we mnie, nigdy nie będzie odczuwał pragnienia.
А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36 Ale wam powiedziałem: Chociaż widzieliście mnie, nie wierzycie.
Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37 Wszystko, co mi daje Ojciec, przyjdzie do mnie, a tego, który przyjdzie do mnie, nie wyrzucę precz.
Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38 Zstąpiłem bowiem z nieba nie [po to], żeby czynić swoją wolę, ale wolę tego, który mnie posłał.
Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39 A to jest wola Ojca, który mnie posłał, abym nie stracił nic z tego wszystkiego, co mi dał, ale abym to wskrzesił [w] dniu ostatecznym.
А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40 I to jest wola tego, który mnie posłał, aby każdy, kto widzi Syna i wierzy w niego, miał życie wieczne, a ja go wskrzeszę [w] dniu ostatecznym. (aiōnios g166)
А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. (aiōnios g166)
41 Wtedy szemrali Żydzi o nim, bo powiedział: Ja jestem chlebem, który zstąpił z nieba.
Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42 I mówili: Czyż to nie jest Jezus, syn Józefa, którego ojca i matkę znamy? Jakże więc on może mówić: Zstąpiłem z nieba?
И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43 Wtedy Jezus im odpowiedział: Nie szemrajcie między sobą.
Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44 Nikt nie może przyjść do mnie, jeśli go nie pociągnie [mój] Ojciec, który mnie posłał. A ja go wskrzeszę w dniu ostatecznym.
Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45 Napisane jest u Proroków: I wszyscy będą wyuczeni przez Boga. Każdy więc, kto słyszał od Ojca i nauczył się, przychodzi do mnie.
У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46 Nie jakby ktoś widział Ojca, oprócz tego, który jest od Boga; ten widział Ojca.
Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни. (aiōnios g166)
48 Ja jestem tym chlebem życia.
Ја сам Хлеб живота.
49 Wasi ojcowie jedli mannę na pustyni, a poumierali.
Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50 To jest ten chleb, który zstępuje z nieba, aby ten, kto go je, nie umarł.
Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51 Ja jestem chlebem żywym, który zstąpił z nieba. Jeśli ktoś będzie jadł z tego chleba, będzie żył na wieki. A chleb, który ja dam, to moje ciało, które ja dam za życie świata. (aiōn g165)
Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. (aiōn g165)
52 Żydzi więc sprzeczali się między sobą i mówili: Jakże on może dać nam swoje ciało do jedzenia?
А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53 I powiedział im Jezus: Zaprawdę, zaprawdę powiadam wam: Jeśli nie będziecie jeść ciała Syna Człowieczego i pić jego krwi, nie będziecie mieć życia w sobie.
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54 Kto je moje ciało i pije moją krew, ma życie wieczne, a ja go wskrzeszę w dniu ostatecznym. (aiōnios g166)
Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: (aiōnios g166)
55 Moje ciało bowiem prawdziwie jest pokarmem, a moja krew prawdziwie jest napojem.
Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56 Kto je moje ciało i pije moją krew, mieszka we mnie, a ja w nim.
Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57 Jak mnie posłał żyjący Ojciec i ja żyję przez Ojca, [tak] kto mnie spożywa, będzie żył przeze mnie.
Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58 To jest ten chleb, który zstąpił z nieba. Nie jak wasi ojcowie jedli mannę, a pomarli. Kto je ten chleb, będzie żył na wieki. (aiōn g165)
Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. (aiōn g165)
59 To mówił w synagodze, nauczając w Kafarnaum.
Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60 Wielu więc z jego uczniów, słysząc to, mówiło: Twarda to jest mowa, któż jej może słuchać?
Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61 Ale Jezus świadomy tego, że jego uczniowie o tym szemrali, powiedział do nich: To was obraża?
А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62 Cóż [dopiero], gdybyście ujrzeli Syna Człowieczego wstępującego tam, gdzie był przedtem?
А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63 Duch jest tym, który ożywia, ciało nic nie pomaga. Słowa, które ja wam mówię, są duchem i są życiem.
Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64 Lecz są wśród was tacy, którzy nie wierzą. Jezus wiedział bowiem od początku, którzy nie wierzyli i kto miał go zdradzić.
Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65 I mówił: Dlatego wam powiedziałem, że nikt nie może przyjść do mnie, jeśli mu to nie jest dane od mojego Ojca.
И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66 Od tego czasu wielu jego uczniów zawróciło i więcej z nim nie chodziło.
Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67 Wtedy Jezus powiedział do dwunastu: Czy i wy chcecie odejść?
А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68 I odpowiedział mu Szymon Piotr: Panie, do kogo pójdziemy? [Ty] masz słowa życia wiecznego. (aiōnios g166)
Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота. (aiōnios g166)
69 A my uwierzyliśmy i poznaliśmy, że ty jesteś Chrystusem, Synem Boga żywego.
И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70 Jezus im odpowiedział: Czy ja nie wybrałem was dwunastu? A jeden z was jest diabłem.
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71 A to mówił o Judaszu Iskariocie, [synu] Szymona, bo on miał go zdradzić, będąc jednym z dwunastu.
А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
