Jana 17

1 To powiedziawszy, Jezus podniósł swoje oczy ku niebu i rzekł: Ojcze, nadeszła godzina. Uwielbij swego Syna, aby też twój Syn uwielbił ciebie;

Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;

2 Jak mu dałeś władzę nad wszelkim ciałem, aby dał życie wieczne tym wszystkim, których mu dałeś. (aiōnios g166)

Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни. (aiōnios g166)

3 A to jest życie wieczne, aby poznali ciebie, jedynego prawdziwego Boga i tego, którego posłałeś, Jezusa Chrystusa. (aiōnios g166)

А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа. (aiōnios g166)

4 Ja uwielbiłem ciebie na ziemi i dokończyłem dzieła, które mi dałeś do wykonania.

Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

5 A teraz ty, Ojcze, uwielbij mnie u siebie tą chwałą, którą miałem u ciebie, zanim powstał świat.

И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.

6 Objawiłem twoje imię ludziom, których mi dałeś ze świata. Twoimi byli i dałeś mi ich, a oni zachowali twoje słowa.

Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.

7 A teraz poznali, że wszystko, co mi dałeś, pochodzi od ciebie.

Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.

8 Dałem im bowiem słowa, które mi dałeś, a oni [je] przyjęli i prawdziwie poznali, że wyszedłem od ciebie, i uwierzyli, że ty mnie posłałeś.

Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.

9 Ja proszę za nimi. Nie proszę za światem, ale za tymi, których mi dałeś, bo są twoi.

Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.

10 I wszystko moje jest twoje, a twoje jest moje i jestem uwielbiony w nich.

И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.

11 A nie jestem już na świecie, ale oni są na świecie, a ja idę do ciebie. Ojcze święty, zachowaj w twoim imieniu tych, których mi dałeś, aby byli jedno jak i my.

И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

12 Gdy byłem z nimi na świecie, ja zachowywałem ich w twoim imieniu. Strzegłem [tych], których mi dałeś, i żaden z nich nie zginął prócz syna zatracenia, żeby się wypełniło Pismo.

Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

13 Ale teraz idę do ciebie i mówię to na świecie, aby mieli w sobie moją radość w pełni.

А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

14 Ja dałem im twoje słowo, a świat ich znienawidził, bo nie są ze świata, jak [i] ja nie jestem ze świata.

Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.

15 Nie proszę, abyś zabrał ich ze świata, ale abyś zachował ich od złego.

Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.

16 Nie są ze świata, jak [i] ja nie jestem ze świata.

Од света нису, као ни ја што нисам од света.

17 Uświęć ich w twojej prawdzie. Twoje słowo jest prawdą.

Освети их истином својом: реч је Твоја истина.

18 Jak ty posłałeś mnie na świat, [tak] i ja posłałem ich na świat.

Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.

19 A ja za nich uświęcam samego siebie, aby i oni byli uświęceni w prawdzie.

Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

20 A nie tylko za nimi proszę, lecz i za tymi, którzy przez ich słowo uwierzą we mnie;

Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;

21 Aby wszyscy byli jedno, jak ty, Ojcze, we mnie, a ja w tobie, aby i oni byli w nas jedno, aby świat uwierzył, że ty mnie posłałeś.

Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.

22 I dałem im tę chwałę, którą mi dałeś, aby byli jedno, jak my jesteśmy jedno.

И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.

23 Ja w nich, a ty we mnie, aby byli doskonali w jedno, żeby świat poznał, że ty mnie posłałeś i że umiłowałeś ich, jak [i] mnie umiłowałeś.

Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.

24 Ojcze, chcę, aby ci, których mi dałeś, byli ze mną tam, gdzie ja jestem, aby oglądali moją chwałę, którą mi dałeś, ponieważ umiłowałeś mnie przed założeniem świata.

Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.

25 Ojcze sprawiedliwy, świat ciebie nie poznał, ale ja cię poznałem i oni poznali, że ty mnie posłałeś.

Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.

26 Objawiłem im twoje imię i [jeszcze] objawię, aby miłość, którą mnie umiłowałeś, była w nich i ja w nich.

И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.