Hioba 39
1 Czy znasz porę, kiedy rodzą górskie kozice? Czy wiesz, kiedy rodzą łanie?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Czy możesz zliczyć miesiące, w których noszą [młode]? Czy znasz czas ich porodu?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Przykucają, rodzą swoje młode, pozbywają się ich z bólem;
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Ich młode wzmacniają się, rosną wśród zboża, odchodzą i już do nich nie wracają.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Kto wypuścił dzikiego osła na wolność i kto rozwiązał jego pęta?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 [Za] dom dałem mu pustynię, a [za] jego mieszkanie słone miejsca.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 On naśmiewa się ze zgiełku miejskiego i nie słucha głosu poganiacza.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Wypatruje w górach paszy i szuka wszelkiej zielonej trawy.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Czy jednorożec zechce ci służyć albo nocować przy twoim żłobie?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Czy możesz powrozem zaprzęgać jednorożca do bruzdy? Czy będzie bronował doliny za tobą?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Czy zaufasz mu, ponieważ jego siła jest wielka? Czy powierzysz mu swoją pracę?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Czy zawierzysz mu, że zwiezie twoje ziarno i zgromadzi je w twoim spichlerzu?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Czy [dałeś] pawiowi piękne skrzydła, a skrzydła i pióra strusiowi?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Składa swoje jaja na ziemię i ogrzewa je w prochu;
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 I zapomina, że noga może je rozgnieść lub dzikie zwierzę może zdeptać.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Jest twardy [dla] swoich młodych, [jakby] nie [były] jego. Nie boi się, że jego trud jest próżny;
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Bo Bóg pozbawił go mądrości i nie udzielił mu rozumu.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Kiedy jednak podnosi się wysoko, naśmiewa się z konia i z jego jeźdźca.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Czy możesz dać koniowi moc? Czy rżeniem ozdobiłeś jego szyję?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Czy przestraszysz go jak szarańczę? Parskanie jego nozdrzy [jest] straszne.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Grzebie [kopytem] w ziemi i cieszy się [swą] siłą, biegnie przeciwko uzbrojonym.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Drwi sobie z lęku i nie boi się, i nie ustępuje przed ostrzem miecza.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Kołczan na nim chrzęści, błyszczy oszczep i dzida.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Z grzmotem i z gniewem pochłania ziemię i nie staje spokojnie na głos trąby.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Na głos trąby mówi: Ha, ha; z daleka czuje bitwę, grom dowódców i okrzyk.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Czy dzięki twojemu rozumowi lata jastrząb [i] rozciąga swe skrzydła ku południu?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Czy na twój rozkaz orzeł wzbija się i zakłada swoje gniazdo wysoko?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Mieszka na skale, przebywa na iglicach jak na zamku.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Stamtąd wypatruje [sobie] pokarmu, jego oczy widzą daleko.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Jego młode też piją krew, a gdzie są zabici, tam jest on.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
