Hioba 24
1 Czemu, [skoro] od Wszechmocnego nie są zakryte czasy, ci, którzy go znają, nie widzą jego dni?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 [Niektórzy] przesuwają granice, zabierają trzody i pasą je.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Osła sierot pędzą i wołu wdowy biorą w zastaw.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Spychają z drogi ubogich, biedni ziemi [muszą] się kryć razem.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Oto jak dzikie osły na pustyni wychodzą oni do swojej pracy, wstając rano na łup. Pustynia [wydaje] chleb dla nich oraz ich dzieci.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 Na polu żną zboże i zbierają [grona] w winnicy niegodziwych.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Nagich zmuszają nocować bez ubrania, tak że nie mają czym się nakryć w czasie chłodów;
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Przemoczeni ulewą górską, bez schronienia przytulają się do skały.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Odrywają od piersi sieroty, od ubogiego biorą zastaw.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Nagiego zmuszają do chodzenia bez ubrania, a głodnym zabierają snopy.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 [A ci, którzy] pośród ich murów wyciskają oliwę i tłoczą w prasach, są spragnieni.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Ludzie w mieście wzdychają, dusze śmiertelnie rannych wołają, a Bóg im w tym nie przeszkadza.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 To są ci, którzy się sprzeciwiają światłości, nie znają jej dróg ani nie trwają na jej ścieżkach.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Morderca wstaje przed świtem i zabija ubogiego i potrzebującego, a w nocy jest jak złodziej.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Oko cudzołożnika czeka na zmierzch, mówiąc: Nikt mnie nie zobaczy, i zakrywa on [swoje] oblicze.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 W ciemności podkopują domy, które sobie za dnia oznaczyli, nie znają światła.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Dla nich bowiem poranek jest jak cień śmierci. Jeśli ktoś ich rozpozna, ogarnia ich strach cienia śmierci.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Lekko unoszą się na wodach, przeklęty jest ich dział na ziemi, nie patrzą na drogę [do] winnic.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Zapomni o nim łono [jego] matki, a robak będzie się nim karmić jak słodycz; nikt go więcej nie wspomni, a nieprawość zostanie połamana jak drzewo.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Dręczy niepłodną, która nie rodziła, a wdowie nie czyni dobra.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Pociąga też mocarzy swoją siłą; [gdy] powstaje, nikt nie jest pewien swego życia.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Dano mu, że może oprzeć się bezpiecznie; jego oczy jednak [patrzą] na ich drogi.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Na chwilę zostali wywyższeni, ale już [ich] nie ma; zostali poniżeni [i] ściśnieni jak wszyscy inni, a jak wierzch kłosa zostaną wycięci.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 A jeśli tak nie jest, kto mi udowodni kłamstwo i obróci wniwecz moje słowa?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
