Hioba 11
1 Wtedy Sofar z Naamy odpowiedział:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Czy nie należy odpowiedzieć na takie mnóstwo słów? Czy człowiek gadatliwy ma być usprawiedliwiony?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Czy ludzie mają milczeć na twoje kłamstwa? A gdy kpisz, nikt cię nie zawstydzi?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Powiedziałeś bowiem: Moja nauka jest czysta, jestem czysty w twoich oczach.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 O gdyby Bóg zechciał przemówić i otworzyć usta przeciwko tobie;
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 Gdyby objawił tajemnice mądrości – że zasługujesz na dwa razy większą [karę]. Poznaj więc, ile Bóg ci przebaczył za twoją nieprawość.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Czy wybadasz tajemnice Boga? Czy zgłębisz doskonałość Wszechmocnego?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 Są wyżej niż niebiosa, co [możesz z tym] uczynić? Głębsze niż piekło, czy [możesz je] poznać? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Ich miara jest dłuższa niż ziemia i szersza niż morze.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Jeśli wycina, zamyka albo gromadzi, któż go powstrzyma?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 On bowiem zna marność ludzi i widzi niegodziwość. Czy miałby na to nie zważać?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Człowiek nierozumny może nabyć rozumu, choć człowiek rodzi się jak źrebię dzikiego osła.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Jeśli przygotujesz swoje serce i wyciągniesz do niego swoje ręce;
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Jeśli w twoich rękach [jest] nieprawość, oddal ją i nie pozwól, aby niegodziwość mieszkała w twoich przybytkach.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Wtedy podniesiesz swoje oblicze bez zmazy, będziesz stały i nie będziesz się bał.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Zapomnisz bowiem o swojej udręce i wspomnisz ją tak jak wody, które przepłynęły.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 I [twoje] życie będzie [jaśniejsze] niż południe; twoja ciemność będzie jak poranek.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Będziesz ufał, mając nadzieję; będziesz kopać dokoła i odpoczniesz bezpiecznie.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Położysz się i nikt cię nie przestraszy; wielu uniży się [przed] twoim obliczem.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Ale oczy niegodziwych przygasną i nie będzie dla nich ucieczki, a ich nadzieja [będzie jak] wyzionięcie ducha.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
