Kaznodziei 7
1 Lepsze jest [dobre] imię niż wyborny olejek, a dzień śmierci niż dzień urodzenia.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Lepiej iść do domu żałoby niż do domu wesela, gdyż w tamtym [widzimy] koniec każdego człowieka, a człowiek żyjący weźmie to sobie do serca.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Lepszy jest smutek niż śmiech, bo przez smutek twarzy serce szlachetnieje.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Serce mądrych jest w domu żałoby, ale serce głupich w domu wesela.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Lepiej [jest] słuchać upomnień mądrego niż pieśni głupców.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Czym bowiem jest trzaskanie cierni pod kotłem, tym jest śmiech głupca. Także i to jest marnością.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Doprawdy, ucisk doprowadza mądrego do szaleństwa, a dar psuje serce.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Lepsze jest dokończenie sprawy niż jej początek. Lepszy jest człowiek cierpliwego ducha niż [człowiek] wyniosłego ducha.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Nie bądź w duchu skory do gniewu, gdyż gniew spoczywa w piersi głupich.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Nie mów: Jak to jest, że dawne dni były lepsze niż te obecne? Bo niemądrze byś o to pytał.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Dobra jest mądrość przy dziedzictwie i jest pożyteczna dla tych, którzy widzą słońce.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Mądrość bowiem jest osłoną, osłoną [są] też pieniądze; lecz korzyść z poznania jest taka: mądrość daje życie tym, którzy ją mają.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Przypatrz się dziełu Boga. Kto bowiem może wyprostować to, co on krzywym uczynił?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 W dniu powodzenia raduj się, a w dniu nieszczęścia rozważaj: Bóg uczynił zarówno jedno, jak i drugie po to, aby człowiek nie dociekł tego, co po nim nastanie.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Wszystko widziałem za swych marnych dni: niejeden sprawiedliwy ginie w swojej sprawiedliwości, a niejeden niegodziwiec żyje długo w swojej niegodziwości.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Nie bądź przesadnie sprawiedliwy ani przesadnie mądry. Czemu miałbyś się sam do zguby prowadzić?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Nie bądź zbyt niegodziwy i nie bądź głupi. Czemu miałbyś umrzeć przed swoim czasem?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Dobrze będzie, jeśli będziesz się tego trzymał, ale i tamtego z rąk nie wypuszczaj. Kto bowiem boi się Boga, uniknie tego wszystkiego.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Mądrość daje mądremu [więcej] siły, niż [posiada ją] dziesięciu mocarzy, którzy są w mieście.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Doprawdy, nie ma człowieka sprawiedliwego na ziemi, który czyniłby dobrze i nie grzeszył.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Nie zwracaj też uwagi na wszystkie słowa, które wypowiadają [ludzie], byś nie usłyszał, jak ci złorzeczy twój sługa.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 Wie bowiem twoje serce, że i ty wielokroć złorzeczyłeś innym.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Tego wszystkiego doświadczyłem mądrością [i] powiedziałem: Będę mądry. Ale mądrość oddaliła się ode mnie.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 To, co jest dalekie, i to, co jest bardzo głębokie – któż to może zgłębić?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Zwróciłem swoje serce ku poznaniu, badaniu i szukaniu mądrości oraz rozeznaniu rzeczy, by poznać niegodziwość głupstwa, głupoty i szaleństwa.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 I odkryłem, że bardziej gorzka niż śmierć jest kobieta, której serce jest jak sieć i sidło, a jej ręce jak pęta. Kto się Bogu podoba, uwolni się od niej, ale grzesznik będzie przez nią usidlony.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Oto co odkryłem – mówi Kaznodzieja – [badając] jedną po drugiej, aby dojść do istoty rzeczy;
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Czego jeszcze szuka moja dusza, lecz nie znajduje: Jednego mężczyznę spośród tysiąca znalazłem, ale kobiety spośród wszystkich nie znalazłem.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Oto to tylko odkryłem: Bóg stworzył człowieka prawego, ale oni szukali rozlicznych wymysłów.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
