Kaznodziei 10
1 Zdechłe muchy zasmradzają i psują olejek aptekarza. Tak samo odrobina głupstwa psuje [człowieka] poważanego z powodu jego mądrości i sławy.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 Serce mądrego jest po jego prawicy, ale serce głupca po jego lewicy.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 Nawet gdy głupiec idzie drogą, brakuje mu rozumu, i mówi wszystkim, że jest głupcem.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 Jeśli duch władcy powstaje przeciwko tobie, nie opuszczaj swego miejsca, gdyż pokora zapobiega wielkim wykroczeniom.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 Jest zło, które widziałem pod słońcem, to błąd, który pochodzi od władcy:
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 Głupota jest wywyższona do wielkiej godności, a bogaci [w mądrość] siedzą nisko.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 Widziałem sługi na koniach, a książąt idących pieszo jak słudzy.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 Kto kopie dół, [sam] w niego wpadnie, kto rozwala płot, tego ukąsi wąż.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 Kto przenosi kamienie, porani się nimi, kto rąbie drwa, naraża się na niebezpieczeństwo.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 Jeśli stępi się żelazo, a nie naostrzy się jego ostrza, wtedy trzeba wytężyć siły. Ale lepiej skutkuje mądrość.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 Wąż ukąsi bez zaklęcia, a gaduła nie jest niczym lepszym.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 Słowa z ust mądrego są łaskawe, ale wargi głupca pożerają jego samego.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 Początek słów jego ust to głupota, a koniec jego mowy to wielkie szaleństwo.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 Głupiec wiele mówi, [choć] człowiek nie wie, co nastąpi. Któż mu oznajmi, co po nim nastanie?
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 Głupi męczą się trudem, a nie wiedzą nawet, jak dojść do miasta.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Biada tobie, ziemio, gdy twoim królem dziecko, a twoi książęta z rana biesiadują.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Błogosławiona jesteś, ziemio, gdy twój król pochodzi ze szlachetnego rodu, a twoi książęta we właściwym czasie jadają, by się posilić, a nie dla pijaństwa.
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 Z powodu lenistwa chyli się dach, a wskutek opieszałości rąk przecieka dom.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 Dla uciechy wyprawia się ucztę i wino rozwesela życie, ale pieniądze umożliwiają wszystko.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Nawet w swoich myślach nie złorzecz królowi ani w swojej sypialni nie przeklinaj bogatego, bo ptak niebieski zaniesie ten głos, a to, co skrzydlate, rozgłosi sprawę.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
