Psalmów 50
1 Psalm Asafowi podany. Bóg nad Bogami, Pan mówił i przyzwał ziemię od wschodu słońca aż do zachodu jego.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Objaśnił się Bóg z Syonu w doskonałej ozdobie.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Przyjdzie Bóg nasz, a nie będzie milczał; ogień przed twarzą jego będzie pożerał, a około niego powstanie wicher gwałtowny.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Przyzwie z góry niebiosa i ziemię, aby sądził lud swój.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Mówiąc: Zgromadźcie mi świętych moich, którzy ze mną uczynili przymierze przy ofierze.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Tedy niebiosa opowiedzą sprawiedliwość jego; albowiem sam Bóg jest sędzią. (Sela)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Słuchaj, ludu mój! a będę mówił; słuchaj, Izraelu! a oświadczę się przed tobą: Jam Bóg, Bóg twój Jam jest.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Nie będę cię z ofiar twoich winił, ani całopalenia twego, które są zawsze przedemną.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Nie wezmę z domu twojego cielca, ani z okołu twego kozłów.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Albowiem mój jest wszelki zwierz leśny, i tysiące bydła po górach.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Znam wszystko ptastwo po górach, i zwierz polny jest przedemną.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Będęli łaknął, nie rzekęć o to; bo mój jest okrąg ziemi, i napełnienie jego.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Izali jadam mięso wołowe? albo pijam krew kozłową?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Ofiaruj Bogu chwałę, i oddaj Najwyższemu śluby twoje;
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 A wzywaj mię w dzień utrapienia: tedy cię wyrwę, a ty mię uwielbisz.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Lecz niezbożnemu rzekł Bóg: Cóżci do tego, że opowiadasz ustawy moje, a bieżesz przymierze moje w usta twoje?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Ponieważ masz w nienawiści karność, i zarzuciłeś słowa moje za się.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Widziszli złodzieja, bieżysz z nim, a z cudzołożnikami masz skład twój.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Usta twoje rozpuszczasz na złe, a język twój składa zdrady.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Zasiadłszy mówisz przeciwko bratu twemu, a lżysz syna matki twojej.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Toś czynił, a Jam milczał; dlategoś mniemał, żem ja tobie podobny, ale będę cię karał, i stawięć to przed oczy twoje.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Zrozumiejcież to wżdy teraz, którzy zapominacie Boga, bym was snać nie porwał, a nie będzie ktoby was wyrwał.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Kto mi ofiaruje chwałę, uczci mię; a temu, który naprawia drogę swą, ukażę zbawienie Boże.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
