Psalmów 17
1 Modlitwa Dawidowa. Wysłuchaj, Panie! sprawiedliwość moję; miej wzgląd na wołanie moje; przyjmij w uszy modlitwę moję, którą czynię usty nieobłudnemi.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Od obliczności twojej sąd mój niech wynijdzie; oczy twoje niech patrzą na uprzejmość.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Doświadczyłeś serca mego, nawiedziłeś je w nocy; doświadczyłeś mię ogniem, aleś nic nie znalazł; myśli moje nie uprzedzają ust moich.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Co się tknie spraw ludzkich według słowa ust twoich, chroniłem się drogi okrutnika.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Zatrzymuj kroki moje na drogach twych, aby się nie chwiały nogi moje.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Ja cię wzywam, bo mię wysłuchiwasz, Boże! Nakłoń ucha twego ku mnie, wysłuchaj słowa moje.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Okaż miłosierdzie twoje, ty, który ochraniasz ufających w tobie od tych, którzy powstawają przeciwko prawicy twojej.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Strzeż mię jako źrenicy oka; pod cieniem skrzydeł twoich ukryj mię.
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Przed twarzą niepobożnych, którzy mię niszczą, przed nieprzyjaciółmi duszy mojej, którzy mię ogarnęli.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Tukiem swoim okryli się; hardzie mówią usty swemi.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Gdziekolwiek idziemy, obtoczyli nas; oczy swe nasadzili, aby nas potrącili ku ziemi.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Każdy z nich podobien jest lwowi pragnącemu łupu, i lwięciu siedzącemu w jamie.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Powstańże, Panie! uprzedź twarz jego, potrąć go, wyrwij duszę moję od niezbożnego mieczem twoim.
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Wyrwij mię od ludzi ręką twoją, o Panie! od ludzi tego świata, których dział jest w tym żywocie, a których brzuch z szpiżarni twojej napełniasz, skąd nasyceni bywają, i synowie ich, a zostawiają ostatki swoje dzieciom swoim.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Ale ja w sprawiedliwości oglądam oblicze twoje; gdy się ocucę, nasycony będę obrazem obliczności twojej.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
