Przysłów 4
1 Słuchajcie synowie! ćwiczenia ojcowskiego, a pilnujcie, abyście umieli roztropność;
Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
2 Albowiem wam naukę dobrą daję; zakonu mego nie opuszczajcie.
Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
3 Gdybym był młodziuchnym synem u ojca mego, i jedynakiem u matki mojej,
Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
4 On mię uczył, powiadając mi: Niech się chwyci powieści moich serce twoje, strzeż przytkazań moich, a będziesz żył.
Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
5 Nabywaj mądrości, nabywaj roztropności; nie zapominaj, ani się uchylaj od powieści ust moich.
Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
6 Nie opuszczaj jej, a będzie cię strzegła; rozmiłuj się jej, a zachowa cię.
Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
7 Początkiem wszystkiego jest mądrość, nabywajże mądrości, a za wzystkę majętność twoję nabywaj roztropności.
Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
8 Wywyższaj ją, a wywyższy cię, rozsławi cię, gdy ją przyjmiesz.
Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
9 Przyda głowie twojej wdzięczności, koroną ozdoby obdarzy cię.
Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
10 Słuchaj, synu mój! a przyjmij powieści moje, a rozmnożąć lata żywota.
Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
11 Drogi mądrości nauczam cię; po ścieszkach prostych wiodę cię;
Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
12 Któremi gdy pójdziesz, nie będzie ściśniony chód twój; a jeźli pobieżysz, nie potkniesz sií.
Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
13 Przyjmij őwiczenie, nie puszczaj się go, strzeż go; albowiem ono jest żywotem twoim.
Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
14 Ścieszką niepobożnych nie chodź, a nie udawaj się drogą złośliwych.
Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
15 Opuść ją, nie chodź po niej; uchyl się od niej, a omiń ją.
Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
16 Boć oni nie zasną, aż co złego zbroją; ani się uspokoją, aż kogo do upadku przywiodą;
Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
17 Albowiem jedzą chleb niezbożności, a wino drapiestwa piją,
Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
18 Ale ścieszka sprawiedliwych jako światłość jasna, która im dalej tem bardziej świeci, aż do dnia doskonałego.
А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
19 Droga zaś niepobożnych jest jako ciemność; nie wiedzą, o co sií otrącić mogą.
А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
20 Synu mój! słów moich pilnuj; ku powieściom moim nakłoń ucha twojego.
Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
21 Niech nie odchodzą od oczów twoich, zachowaj je w pośród serca twego.
Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
22 Albowiem żywotem są tym, którzy je znajdują, a wszystkiemu ciału ich lekarstwem.
Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
23 Nad wszystko, czego ludzie strzegą, strzeż serca twego; bo z niego żywot pochodzi.
Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
24 Oddal od siebie przewrotność ust, a złośliwe wargi oddal od siebie.
Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
25 Oczy twoje niechaj na dobre rzeczy patrzą, a powieki twoje niech drogę przed tobą prostują.
Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
26 Umiarkuj ścieżkę nóg twoich, aby wszystkie drogi twoje pewne były.
Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
27 Nie uchylaj się na prawo ani na lewo; owszem, odwróć nogę twoję od złego.
Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.
