Przysłów 18
1 Człowiek swej myśli, szuka tego, co mu się podoba, a w każdą rzecz wtrąca się.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Nie kocha się głupi w roztropności, ale w tem, co mu objawia serce jego.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Gdy przychodzi niezbożny, przychodzi też wzgarda, a z mężem lekkomyślnym urąganie.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Słowa ust męża mądrego są jako wody głębokie, a źródło mądrości jako potok wylewający.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Nie dobra to, mieć wzgląd na osobę niezbożnego, aby był podwrócony sprawiedliwy w sądzie.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Wargi głupiego zmierzają do swaru, a usta jego do bitwy wyzywają.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Usta głupiego są upadkiem jego, a wargi jego sidłem duszy jego.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Słowa obmówcy są jako słowa zranionych, a wszakże przenikają do wnętrzności żywota.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Kto niedbały w sprawach swoich, bratem jest utratnika.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 Imię Pańskie jest mocną wieżą; sprawiedliwy się do niej uciecze, a wywyższony będzie.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Majętność bogatego jest miastem jego mocnem, a jako mur wysoki w myśli jego.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Przed upadkiem podnosi się serce człowiecze, a sławę uprzedza poniżenie.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Kto odpowiada, pierwej niż wysłucha, głupstwo to jego i zelżywość.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Duch męża znosi niemoc swoję; ale ducha utrapionego któż zniesie?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Serce rozumne nabywa umiejętności, a ucho mądrych szuka jej.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Dar człowieczy plac mu czyni, i przed wielmożnych przywodzi go.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Sprawiedliwym zda się ten, kto pierwszy w sprawie swojej; ale gdy przychodzi bliźni jego, dochodzi go.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Los uśmierza zwady, i między możnymi rozsądek czyni.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Brat krzywdą urażony trudniejszy nad miasto niedobyte, a swary są jako zawory u pałacu.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Z owocu ust każdego nasycon bywa żywot jego; urodzajem warg swych będzie nasycony.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Śmierć i żywot jest w mocy języka, a kto go miłuje, będzie jadł owoce jego.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Kto znalazł żonę, znalazł rzecz dobrą, i dostąpił łaski od Pana.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Ubogi pokornie mówi; ale bogaty odpowiada surowie.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Człowiek, który ma przyjaciół, ma się obchodzić po przyjacielsku, ponieważ przyjaciel bywa przychylniejszy nad brata.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
