Hioba 11
1 I odpowiedział Sofar Naamatczyk, i rzekł:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Izaż się nie godzi na wiele słów odpowiedzieć? Albo izali mąż wielomowny będzie usprawiedliwiony?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Bedąż na twoje plotki ludzie milczeć? A gdy ty sobie przeszydzasz, ciebie nikt nie zawstydzi?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Albowiemeś powiedział: Czysta jest nauka moja, a jestem czystym przed oczyma twemi.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Ale gdyby Bóg chciał mówić, i otworzyć usta swoje przeciwko tobie:
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 Tedyćby objawił tajemnice mądrości, żeś dwa kroć większe karanie nadto zasłużył; przetoż uznaj, że cię Bóg przebaczył dla nieprawości twojej.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Izali tajemnice Boże wybadasz? albo doskonałości Wszechmocnego dościgniesz?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Dłuższa miara ich, niż ziemia, a szersza, niż morze.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Jeźli wypełni, albo jeźli zawrze, albo jeźli w jedno ściśnie, któż go zawściągnie?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Albowiem on zna marność ludzką, i widzi nieprawość; a nie miałby tego baczyć?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Człowiek nierozumny nabywa rozumu, choć się jako źrebię leśnego osła rodzi człowiek.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Jeźli ty przygotujesz serce twoje, a wyciągniesz do niego ręce twoje;
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Jeźliż nieprawość jest w ręce twej oddal ją, a mieszkać nie dopuszczaj nieprawości w przybytkach twoich;
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Tedy podniesiesz oblicze twoje bez zmazy, a będziesz stały, i nie będziesz się bał.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Albowiem zapomnisz kłopotu, a jako wody, które pominęły, wspominać go będziesz.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 I nad południe jaśniejszy nastanie czas twój; zaćmiszli się, będziesz jako zaranek.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 I będziesz ufał, mając nadzieję, a jako w okopach bezpiecznie spać będziesz.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Będziesz leżał, a nikt cię nie przestraszy; i uniżać się będą przed twarzą twoją wiele ich.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Ale oczy niepobożnych ustaną i ucieczka ich zginie, a nadzieja ich będzie jako wyjście duszy z człowieka.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
