Izajasza 27
1 Dnia onego nawiedzi Pan mieczem swoim srogim, wielkim i mocnym, Lewiatana, węża długiego, i Lewiatana, węża skręconego, a zabije smoka, który jest w morzu.
Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору.
2 Dnia onego śpiewajcie o winnicy wybornego wina.
Тада певајте о винограду који рађа црвено вино:
3 Ja Pan, który jej strzegę, co chwilka odwilżać ją będę, a żeby jej kto nie psuł, w nocy i we dnie strzedz jej będę.
Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети.
4 Zapalczywości żadnej we mnie niemasz. Któż mi da oset albo ciernie, abym przeciwko niej walczył, i spalił ją do szczętu?
Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све.
5 Izali kto ujmie siłę moję, aby uczynił pokój zemną? aby pokój, mówię, uczynił zemną?
Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном.
6 Przyjdzie do tego, że się Jakób rozkorzeni, zakwitnie i rozrodzi się Izrael, i napełni okrąg ziemski owocem.
Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом.
7 Bo izali go tak uderzy, jako uderzył nieprzyjaciela jego? albo izali go zamordował, jako inni są zamordowani od niego?
Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио?
8 Owszem, miernie go karał, i w ten czas, gdy go wypychał i gdy go nieprzyjaciel wiatrem swoim gwałtownym w dzień wschodniego wiatru, zabierał.
С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним.
9 Przetoż tym sposobem oczyszczona będzie nieprawość Jakóbowa; a tenci jest wszystek pożytek, że odejmie grzech jego, gdy rozrzuci wszystkie kamienie ołtarza, jako kamienie wapienne rozszarpane, a nie ostoją się gaje i obrazy słoneczne.
Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова,
10 Gdy miasto obronne spustoszeje, a będzie mieszkaniem porzuconem i spustoszonem jako pustynia. Tam się paść, i tam legać będzie cielec, i ogryzie latorosłki jego.
Јер ће тврди град опустети и биће стан остављен и занемарен као пустиња; онде ће пасти теле и онде ће легати, и појешће му гране.
11 Gdy poschną gałązki jego, pokruszone będą, a niewiasty przyszedłszy zapalą je. Albowiem ten lud nie ma żadnego rozumu; przetoż nie zmiłuje się nad nim, który go uczynił, a który go stworzył, nie zlituje się nad nim.
Кад се посуше гране, поломиће се; жене ће долазити и ложити их на огањ. Јер је народ неразуман; зато га неће жалити који га је створио, и који га је саздао неће се смиловати на њ.
12 Dnia onego, gdy się Pan będzie mścił od łożyska rzeki aż do potoku Egipskiego, wy synowie Izraelscy po jednemu zebrani będziecie.
У то ће време Господ овијати од обале реке до потока мисирског, а ви, синови Израиљеви, сабраћете се један по један.
13 Stanie się też dnia onego, że zatrąbią w trąbę wielką, i przyjdą, którzy byli poginęli w ziemi Assyryjskiej, i którzy byli zagnani do ziemi Egipskiej; i będą się Panu kłaniali na górze świętej w Jeruzalemie.
И тада ће се затрубити у велику трубу, и који се беху изгубили у земљи асирској и који беху загнани у земљу мисирску, доћи ће и клањаће се Господу на светој гори у Јерусалиму.
