< پیدایش 9 >

خدا، نوح و پسرانش را برکت داد و به ایشان فرمود: «بارور و زیاد شوید و زمین را پُر سازید. 1
И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;
همهٔ حیوانات و خزندگان زمین، پرندگان هوا و ماهیان دریا از شما خواهند ترسید، زیرا همهٔ آنها را زیر سلطهٔ شما قرار داده‌ام. 2
И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
من آنها را برای خوراک به شما داده‌ام، همان‌طور که گیاهان سبز را به شما بخشیدم. 3
Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
اما گوشت را با خونش که بدان حیات می‌بخشد نخورید. 4
Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
و من تاوان خون شما را باز می‌ستانم. آن را از هر جانوری باز می‌ستانم. تاوان جان انسان را از دست همنوعش نیز باز می‌ستانم. 5
Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.
هر که خون انسانی را بریزد، خون او نیز به دست انسان ریخته خواهد شد؛ زیرا خدا انسان را به صورت خود آفرید. 6
Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
و اما شما، فرزندان زیاد تولید کنید و زمین را پُر سازید.» 7
Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
سپس خدا به نوح و پسرانش فرمود: 8
И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:
«من با شما و با نسلهای آیندهٔ شما عهد می‌بندم، 9
А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,
و نیز با تمام حیواناتی که با شما در کشتی بودند یعنی همۀ پرندگان، چارپایان و جانوران. 10
И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
بله، من با شما عهد می‌بندم که بعد از این هرگز موجودات زنده را به‌وسیلۀ طوفان هلاک نکنم و زمین را نیز دیگر بر اثر طوفان خراب ننمایم. 11
Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
این است نشان عهد جاودانی من: 12
И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
رنگین‌کمان خود را در ابرها می‌گذارم و این نشان عهدی خواهد بود که من با جهان بسته‌ام. 13
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.
وقتی ابرها را بالای زمین بگسترانم و رنگین‌کمان دیده شود، 14
Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,
آنگاه قولی را که به شما و تمام جانداران داده‌ام به یاد خواهم آورد و دیگر هرگز تمام موجودات زنده به‌وسیلهٔ طوفان هلاک نخواهند شد. 15
И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
وقتی رنگین‌کمان را در ابرها ببینم، عهد جاودانی میان خدا و هر موجود زنده بر زمین را به یاد خواهم آورد.» 16
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
سپس خدا به نوح گفت: «این رنگین‌کمان نشان عهدی است که من با تمام موجودات زندهٔ روی زمین می‌بندم.» 17
И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
سه پسر نوح که از کشتی خارج شدند، سام و حام و یافث بودند. (حام پدر قوم کنعان است.) 18
А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
همه قومهای دنیا از سه پسر نوح به وجود آمدند. 19
То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
نوح به کار کشاورزی مشغول شد و تاکستانی غرس نمود. 20
А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
روزی که شراب زیاد نوشیده بود، در حالت مستی در خیمه‌اش برهنه خوابید. 21
И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.
حام، پدر کنعان، برهنگی پدر خود را دید و بیرون رفته به دو برادرش خبر داد. 22
А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.
سام و یافث با شنیدن این خبر، ردایی روی شانه‌های خود انداخته عقب‌عقب به طرف پدرشان رفتند تا برهنگی او را نبینند. سپس او را با آن ردا پوشانیدند. 23
А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.
وقتی نوح به حال عادی برگشت و فهمید که حام چه کرده است، 24
А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
گفت: «کنعان ملعون باد. برادران خود را بندهٔ بندگان باشد.» 25
И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
و نیز گفت: «متبارک باد یهوه، خدای سام! کنعان بندهٔ او باشد. 26
И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
خدا زمین یافث را وسعت بخشد، و او را شریک سعادت سام گرداند، و کنعان بندهٔ او باشد.» 27
Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!
پس از طوفان، نوح ۳۵۰ سال دیگر عمر کرد 28
И поживе Ноје после потопа триста педесет година.
و در سن ۹۵۰ سالگی وفات یافت. 29
А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.

< پیدایش 9 >