< یوحنا 12 >

پس شش روز قبل از عید فصح، عیسی به بیت عنیا آمد، جایی که ایلعازر مرده را از مردگان برخیزانیده بود. ۱ 1
А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
و برای او در آنجاشام حاضر کردند و مرتا خدمت می‌کرد و ایلعازریکی از مجلسیان با او بود. ۲ 2
Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
آنگاه مریم رطلی ازعطر سنبل خالص گرانبها گرفته، پایهای عیسی راتدهین کرد و پایهای او را از مویهای خودخشکانید، چنانکه خانه از بوی عطر پر شد. ۳ 3
А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
پس یکی از شاگردان او یعنی یهودای اسخریوطی، پسر شمعون که تسلیم‌کننده وی بود، گفت: ۴ 4
Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
«برای چه این عطر به سیصد دینار فروخته نشدتا به فقرا داده شود؟» ۵ 5
Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
و این را نه از آنرو گفت که پروای فقرا می‌داشت، بلکه از آنرو که دزد بود وخریطه در حواله او و از آنچه در آن انداخته می‌شد برمی داشت. ۶ 6
А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
عیسی گفت: «او را واگذارزیرا که بجهت روز تکفین من این را نگاه داشته است. ۷ 7
А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
زیرا که فقرا همیشه با شما می‌باشند و امامن همه وقت با شما نیستم.» ۸ 8
Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
پس جمعی کثیر از یهود چون دانستند که عیسی در آنجا است آمدند نه برای عیسی و بس بلکه تا ایلعازر را نیز که از مردگانش برخیزانیده بود ببینند. ۹ 9
Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
آنگاه روسای کهنه شورا کردند که ایلعازر را نیز بکشند. ۱۰ 10
А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
زیرا که بسیاری از یهودبه‌سبب او می‌رفتند و به عیسی ایمان می‌آوردند. ۱۱ 11
Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
فردای آن روز چون گروه بسیاری که برای عید آمده بودند شنیدند که عیسی به اورشلیم می‌آید، ۱۲ 12
А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
شاخه های نخل را گرفته به استقبال اوبیرون آمدند و ندا می‌کردند هوشیعانا مبارک بادپادشاه اسرائیل که به اسم خداوند می‌آید. ۱۳ 13
Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
وعیسی کره الاغی یافته، بر آن سوار شد چنانکه مکتوب است ۱۴ 14
А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
که «ای دختر صهیون مترس، اینک پادشاه تو سوار بر کره الاغی می‌آید.» ۱۵ 15
Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
و شاگردانش اولا این چیزها رانفهمیدند، لکن چون عیسی جلال یافت، آنگاه به‌خاطر آوردند که این چیزها درباره او مکتوب است و همچنان با او کرده بودند. ۱۶ 16
Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
و گروهی که با او بودند شهادت دادند که ایلعازر را از قبرخوانده، او را از مردگان برخیزانیده است. ۱۷ 17
А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
وبجهت همین نیز آن گروه او را استقبال کردند، زیرا شنیده بودند که آن معجزه را نموده بود. ۱۸ 18
Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
پس فریسیان به یکدیگر گفتند: «نمی بینید که هیچ نفع نمی برید؟ اینک تمام عالم از پی او رفته‌اند!» ۱۹ 19
А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
و از آن کسانی که در عید بجهت عبادت آمده بودند، بعضی یونانی بودند. ۲۰ 20
А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
ایشان نزدفیلپس که از بیت صیدای جلیل بود آمدند و سوال کرده، گفتند: «ای آقا می‌خواهیم عیسی را ببینیم.» ۲۱ 21
Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
فیلپس آمد و به اندریاس گفت و اندریاس وفیلپس به عیسی گفتند. ۲۲ 22
Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
عیسی در جواب ایشان گفت: «ساعتی رسیده است که پسر انسان جلال یابد. ۲۳ 23
А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
آمین آمین به شما می‌گویم اگر دانه گندم که در زمین می‌افتد نمیرد، تنها ماند لیکن اگربمیرد ثمر بسیار آورد. ۲۴ 24
Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
کسی‌که جان خود رادوست دارد آن را هلاک کند و هر‌که در این جهان جان خود را دشمن دارد تا حیات جاودانی آن رانگاه خواهد داشت. (aiōnios g166) ۲۵ 25
Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни. (aiōnios g166)
اگر کسی مرا خدمت کند، مرا پیروی بکند و جایی که من می‌باشم آنجاخادم من نیز خواهد بود؛ و هر‌که مرا خدمت کندپدر او را حرمت خواهد داشت. ۲۶ 26
Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
الان جان من مضطرب است و چه بگویم؟ ای پدر مرا از این ساعت رستگار کن. لکن بجهت همین امر تا این ساعت رسیده‌ام. ۲۷ 27
Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
‌ای پدر اسم خود را جلال بده!» ناگاه صدایی از آسمان در‌رسید که جلال دادم و باز جلال خواهم داد. ۲۸ 28
Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
پس گروهی که حاضر بودند این را شنیده، گفتند: «رعد شد!» ودیگران گفتند: «فرشته‌ای با او تکلم کرد!» ۲۹ 29
А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
عیسی در جواب گفت: «این صدا از برای من نیامد، بلکه بجهت شما. ۳۰ 30
Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
الحال داوری این جهان است و الان رئیس این جهان بیرون افکنده می‌شود. ۳۱ 31
Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
و من اگر از زمین بلند کرده شوم، همه را به سوی خود خواهم کشید.» ۳۲ 32
И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
و این را گفت کنایه از آن قسم موت که می‌بایست بمیرد. ۳۳ 33
А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
پس همه به او جواب دادند: «ما از تورات شنیده‌ایم که مسیح تا به ابد باقی می‌ماند. پس چگونه تو می‌گویی که پسر انسان باید بالا کشیده شود؟ کیست این پسر انسان؟» (aiōn g165) ۳۴ 34
Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији? (aiōn g165)
آنگاه عیسی بدیشان گفت: «اندک زمانی نور با شماست. پس مادامی که نور با شماست، راه بروید تا ظلمت شما را فرو نگیرد؛ و کسی‌که در تاریکی راه می‌رود نمی داند به کجا می‌رود. ۳۵ 35
А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
مادامی که نوربا شماست به نور ایمان آورید تا پسران نورگردید.» عیسی چون این را بگفت، رفته خود را ازایشان مخفی ساخت. ۳۶ 36
Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
و با اینکه پیش روی ایشان چنین معجزات بسیار نموده بود، بدو ایمان نیاوردند. ۳۷ 37
Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
تا کلامی که اشعیا نبی گفت به اتمام رسد: «ای خداوندکیست که خبر ما را باور کرد و بازوی خداوند به که آشکار گردید؟» ۳۸ 38
Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
و از آنجهت نتوانستندایمان آورد، زیرا که اشعیا نیز گفت: ۳۹ 39
Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
«چشمان ایشان را کور کرد و دلهای ایشان را سخت ساخت تا به چشمان خود نبینند و به دلهای خود نفهمندو برنگردند تا ایشان را شفا دهم.» ۴۰ 40
Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
این کلام رااشعیا گفت وقتی که جلال او را دید و درباره اوتکلم کرد. ۴۱ 41
Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
لکن با وجود این، بسیاری ازسرداران نیز بدو ایمان آوردند، اما به‌سبب فریسیان اقرار نکردند که مبادا از کنیسه بیرون شوند. ۴۲ 42
Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
زیرا که جلال خلق را بیشتر از جلال خدا دوست می‌داشتند. ۴۳ 43
Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
آنگاه عیسی ندا کرده، گفت: «آنکه به من ایمان آورد، نه به من بلکه به آنکه مرا فرستاده است، ایمان آورده است. ۴۴ 44
А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
و کسی‌که مرا دید فرستنده مرا دیده است. ۴۵ 45
И ко види мене, види Оног који ме посла.
من نوری در جهان آمدم تا هر‌که به من ایمان آورد در ظلمت نماند. ۴۶ 46
Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
و اگر کسی کلام مرا شنید و ایمان نیاورد، من براو داوری نمی کنم زیرا که نیامده‌ام تا جهان راداوری کنم بلکه تا جهان را نجات‌بخشم. ۴۷ 47
И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
هرکه مرا حقیر شمارد و کلام مرا قبول نکند، کسی هست که در حق او داوری کند، همان کلامی که گفتم در روز بازپسین بر او داوری خواهد کرد. ۴۸ 48
Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
زآنرو که من از خود نگفتم، لکن پدری که مرافرستاد، به من فرمان داد که چه بگویم و به چه چیزتکلم کنم. ۴۹ 49
Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
و می‌دانم که فرمان او حیات جاودانی است. پس آنچه من می‌گویم چنانکه پدربمن گفته است، تکلم می‌کنم.» (aiōnios g166) ۵۰ 50
И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац. (aiōnios g166)

< یوحنا 12 >