< دوم قرنتیان 3 >

آیا باز به سفارش خود شروع می‌کنیم؟ وآیا مثل بعضی احتیاج به سفارش نامه جات به شما یا از شما داشته باشیم؟ ۱ 1
Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
شما رساله ماهستید، نوشته شده در دلهای ما، معروف وخوانده شده جمیع آدمیان. ۲ 2
Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
چونکه ظاهرشده‌اید که رساله مسیح می‌باشید، خدمت کرده شده از ما و نوشته شده نه به مرکب بلکه به روح خدای حی، نه بر الواح سنگ، بلکه بر الواح گوشتی دل. ۳ 3
Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
اما بوسیله مسیح چنین اعتماد به خدا داریم. ۴ 4
А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
نه آنکه کافی باشیم که چیزی را به خود تفکر کنیم که گویا از ما باشد، بلکه کفایت مااز خداست. ۵ 5
Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
که او ما را هم کفایت داد تا عهدجدید را خادم شویم، نه حرف را بلکه روح رازیرا که حرف می‌کشد لیکن روح زنده می‌کند. ۶ 6
Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
اما اگر خدمت موت که در حرف بود و برسنگها تراشیده شده با جلال می‌بود، بحدی که بنی‌اسرائیل نمی توانستند صورت موسی را نظاره کنند به‌سبب جلال چهره او که فانی بود، ۷ 7
Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
چگونه خدمت روح بیشتر با جلال نخواهد بود؟ ۸ 8
А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
زیراهرگاه خدمت قصاص با جلال باشد، چند مرتبه زیادتر خدمت عدالت در جلال خواهد افزود. ۹ 9
Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
زیرا که آنچه جلال داده شده بود نیز بدین نسبت جلالی نداشت به‌سبب این جلال فایق. ۱۰ 10
Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
زیرا اگر آن فانی با جلال بودی، هرآینه این باقی از طریق اولی در جلال خواهد بود. ۱۱ 11
Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
پس چون چنین امید داریم، با کمال دلیری سخن می‌گوییم. ۱۲ 12
Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
و نه مانند موسی که نقابی برچهره خود کشید تا بنی‌اسرائیل، تمام شدن این فانی را نظر نکنند، ۱۳ 13
И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
بلکه ذهن ایشان غلیظ شدزیرا که تا امروز همان نقاب در خواندن عهد عتیق باقی است و کشف نشده است، زیرا که فقط درمسیح باطل می‌گردد. ۱۴ 14
Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
بلکه تا امروز وقتی که موسی را می‌خوانند، نقاب بر دل ایشان برقرارمی ماند. ۱۵ 15
Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
لیکن هرگاه به سوی خداوند رجوع کند، نقاب برداشته می‌شود. ۱۶ 16
А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
اما خداوند روح است و جایی که روح خداوند است، آنجا آزادی است. ۱۷ 17
А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
لیکن همه ما چون با چهره بی‌نقاب جلال خداوند را در آینه می‌نگریم، از جلال تاجلال به همان صورت متبدل می‌شویم، چنانکه از خداوند که روح است. ۱۸ 18
Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

< دوم قرنتیان 3 >