ਜ਼ਬੂਰ 132
Hodočasnička pjesma.
Spomeni se, o Jahve, Davida i sve revnosti njegove: kako se Jahvi zakleo, zavjetovao Snazi Jakovljevoj:
“Neću ući u šator doma svog nit' uzaći na ležaj svoje postelje,
neću pustit' snu na oči nit' počinka dati vjeđama,
dok Jahvi mjesto ne nađem, boravište Snazi Jakovljevoj.”
Eto, čusmo za nj u Efrati, nađosmo ga u Poljima jaarskim.
Uđimo u stan njegov, pred noge mu padnimo!
“Ustani, o Jahve, pođi k svom počivalištu, ti i Kovčeg sile tvoje!
Svećenici tvoji nek' se obuku u pravednost, pobožnici tvoji nek' radosno kliču!
Poradi Davida, sluge svojega, ne odvrati lica od svog pomazanika!”
11 ੧੧ ਯਹੋਵਾਹ ਨੇ ਦਾਊਦ ਨਾਲ ਸੱਚੀ ਸਹੁੰ ਖਾਧੀ, ਜਿਸ ਤੋਂ ਉਹ ਫਿਰੇਗਾ ਨਹੀਂ, ਕਿ ਮੈਂ ਤੇਰੇ ਢਿੱਡ ਦੇ ਫਲ ਤੋਂ ਤੇਰੀ ਰਾਜ ਗੱਦੀ ਉੱਤੇ ਕਿਸੇ ਨੂੰ ਬਿਠਾਵਾਂਗਾ,
Jahve se zakle Davidu zakletvom tvrdom od koje neće odustati: “Potomka tvoje utrobe posadit ću na prijestolje tvoje.
12 ੧੨ ਜੇ ਤੇਰੀ ਅੰਸ ਮੇਰੇ ਨੇਮ ਤੇ ਮੇਰੀ ਸਾਖੀ ਦੀ, ਜੋ ਮੈਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੂੰ ਸਿਖਾਵਾਂਗਾ ਪਾਲਣਾ ਕਰੇ, ਤਾਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਦੀ ਅੰਸ ਵੀ ਜੁੱਗੋ-ਜੁੱਗ ਤੇਰੀ ਰਾਜ ਗੱਦੀ ਉੱਤੇ ਬੈਠੇਗੀ।
Budu li ti sinovi Savez moj čuvali i naredbe kojima ih učim, i sinovi će njini dovijeka sjedit' na tvom prijestolju.”
Jer Jahve odabra Sion, njega zaželje sebi za sjedište.
“Ovo mi je počivalište vječno, boravit ću ovdje jer tako poželjeh.
Žitak ću njegov blagosloviti, siromahe nahraniti kruhom.
Svećenike njegove u spas ću odjenuti, sveti će njegovi kliktati radosno.
Učinit ću da ondje za Davida rog izraste, pripravit ću svjetiljku za svog pomazanika.
U sram ću mu obući dušmane, a na njemu će blistat' vijenac moj.”
