ਜ਼ਬੂਰ 107
Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je dovijeka milost njegova.
Tako neka reku koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,
Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od sjevera i mora.
Lutaše po pustinji gdje se ne živi, puta gradu naseljenome ne nahodiše;
Bjehu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;
6 ੬ ਤਾਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੇ ਆਪਣੀ ਬਿਪਤਾ ਵਿੱਚ ਯਹੋਵਾਹ ਦੀ ਦੁਹਾਈ ਦਿੱਤੀ, ਅਤੇ ਉਹ ਨੇ ਉਨ੍ਹਾਂ ਦੇ ਕਸ਼ਟਾਂ ਤੋਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੂੰ ਛੁਡਾਇਆ।
Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.
I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.
Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih!
Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.
Sjedješe u tami i u sjenu smrtnom, okovani u tugu i u gvožðe;
Jer ne slušaše rijeèi Božijih, i ne mariše za volju višnjega.
On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne bješe ko da pomože.
13 ੧੩ ਤਾਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੇ ਆਪਣੀ ਬਿਪਤਾ ਵਿੱਚ ਯਹੋਵਾਹ ਦੀ ਦੁਹਾਈ ਦਿੱਤੀ, ਉਹ ਨੇ ਉਨ੍ਹਾਂ ਦੇ ਕਸ਼ਟਾਂ ਵਿੱਚੋਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੂੰ ਬਚਾਇਆ।
Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;
Izvede ih iz tame i sjena smrtnoga, i raskide okove njihove.
Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih!
Jer razbi vrata mjedena, i prijevornice gvozdene slomi.
Bezumnici stradaše za nevaljale putove svoje, i za nepravde svoje.
Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i doðoše do vrata smrtnijeh.
19 ੧੯ ਤਾਂ ਓਹ ਆਪਣੀ ਬਿਪਤਾ ਵਿੱਚ ਯਹੋਵਾਹ ਦੀ ਦੁਹਾਈ ਦਿੰਦੇ, ਉਹ ਉਨ੍ਹਾਂ ਦੇ ਕਸ਼ਟਾਂ ਵਿੱਚੋਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੂੰ ਬਚਾਉਂਦਾ ਹੈ।
Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.
Posla rijeè svoju i iscijeli ih, i izbavi ih iz groba njihova.
Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih!
I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju djela njegova u pjesmama!
Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,
Oni su vidjeli djela Gospodnja, i èudesa njegova u dubini.
Kaže, i diže se silan vjetar, i ustaju vali na njemu,
Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva;
Posræu i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.
28 ੨੮ ਤਾਂ ਓਹ ਆਪਣੀ ਬਿਪਤਾ ਵਿੱਚ ਯਹੋਵਾਹ ਦੀ ਦੁਹਾਈ ਦਿੰਦੇ, ਅਤੇ ਉਹ ਉਨ੍ਹਾਂ ਦੇ ਕਸ਼ਟਾਂ ਵਿੱਚੋਂ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੂੰ ਕੱਢ ਲਿਆਉਂਦਾ ਹੈ।
Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.
On obraæa vjetar u tišinu, i vali njihovi umuknu.
30 ੩੦ ਤਾਂ ਓਹ ਉਸ ਦੇ ਥੰਮ੍ਹ ਜਾਣ ਦੇ ਕਾਰਨ ਅਨੰਦ ਹੁੰਦੇ ਹਨ, ਅਤੇ ਉਹ ਉਨ੍ਹਾਂ ਨੂੰ ਮਨ ਮੰਗੇ ਘਾਟ ਉੱਤੇ ਪਹੁੰਚਾ ਦਿੰਦਾ ਹੈ।
Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.
Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih!
Neka ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starješinskoj slave ga!
On pretvara rijeke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,
Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onijeh koji žive na njoj.
On pretvara pustinju u jezera, i suhu zemlju u izvore vodene,
I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje;
Siju polja, sade vinograde i sabiraju ljetinu.
Blagosilja ih i množe se jako, i stoke im ne umaljuje.
Prije ih bijaše malo, padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.
On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gdje nema putova.
On izvlaèi ubogoga iz nevolje, i plemena množi kao stado.
Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.
Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznadu milosti Gospodnje.
