ਕਹਾਉਤਾਂ 17
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 ੫ ਜਿਹੜਾ ਗਰੀਬ ਦਾ ਮਜ਼ਾਕ ਉਡਾਉਂਦਾ ਹੈ ਉਹ ਉਸ ਦੇ ਸਿਰਜਣਹਾਰ ਦੀ ਨਿੰਦਿਆ ਕਰਦਾ ਹੈ, ਅਤੇ ਜਿਹੜਾ ਕਿਸੇ ਦੀ ਬਿਪਤਾ ਉੱਤੇ ਹੱਸਦਾ ਹੈ ਉਹ ਨਿਰਦੋਸ਼ ਨਾ ਠਹਿਰੇਗਾ।
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 ੯ ਜਿਹੜਾ ਅਪਰਾਧ ਨੂੰ ਢੱਕ ਲੈਂਦਾ ਹੈ ਉਹ ਪ੍ਰੇਮ ਨੂੰ ਭਾਲਦਾ ਹੈ, ਪਰ ਜੋ ਕਿਸੇ ਗੱਲ ਨੂੰ ਬਾਰ-ਬਾਰ ਛੇੜਦਾ ਹੈ ਉਹ ਪੱਕੇ ਮਿੱਤਰਾਂ ਵਿੱਚ ਫੁੱਟ ਪਾ ਦਿੰਦਾ ਹੈ।
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 ੧੨ ਮੂਰਖਤਾ ਦੇ ਵਿੱਚ ਡੁੱਬੇ ਹੋਏ ਮਨੁੱਖ ਨੂੰ ਮਿਲਣ ਨਾਲੋਂ, ਰਿੱਛਣੀ ਜਿਹ ਦੇ ਬੱਚੇ ਖੋਹ ਲਏ ਗਏ ਹੋਣ, ਨੂੰ ਮਿਲਣਾ ਭਲਾ ਹੈ।
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 ੧੫ ਜਿਹੜਾ ਦੁਸ਼ਟ ਨੂੰ ਧਰਮੀ ਠਹਿਰਾਉਂਦਾ ਹੈ ਅਤੇ ਜਿਹੜਾ ਧਰਮੀ ਤੇ ਦੋਸ਼ ਲਾਉਂਦਾ ਹੈ, ਯਹੋਵਾਹ ਉਹਨਾਂ ਦੋਹਾਂ ਤੋਂ ਘਿਣ ਕਰਦਾ ਹੈ।
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 ੧੯ ਜੋ ਝਗੜੇ ਨਾਲ ਪ੍ਰੇਮ ਕਰਦਾ ਹੈ ਉਹ ਅਪਰਾਧ ਦੇ ਨਾਲ ਵੀ ਪ੍ਰੇਮ ਕਰਦਾ ਹੈ, ਜਿਹੜਾ ਹੰਕਾਰ ਨਾਲ ਬੋਲਦਾ ਹੈ ਉਹ ਆਪਣਾ ਨਾਸ ਭਾਲਦਾ ਹੈ।
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
