ਅੱਯੂਬ 19
А Јов одговори и рече:
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 ੫ ਜੇ ਤੁਸੀਂ ਸੱਚ-ਮੁੱਚ ਮੇਰੇ ਵਿਰੁੱਧ ਆਪਣੇ ਆਪ ਨੂੰ ਵਡਿਆਉਂਦੇ ਹੋ, ਅਤੇ ਮੇਰੀ ਬੇਇੱਜ਼ਤੀ ਕਰਕੇ ਮੇਰੇ ਨਾਲ ਬਹਿਸ ਕਰਦੇ ਹੋ,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 ੭ ਵੇਖੋ ਮੈਂ “ਜ਼ੁਲਮ, ਜ਼ੁਲਮ!” ਪੁਕਾਰਦਾ ਹਾਂ, ਪਰ ਕੋਈ ਮੈਨੂੰ ਉੱਤਰ ਨਹੀਂ ਦਿੰਦਾ, ਮੈਂ ਸਹਾਇਤਾ ਲਈ ਦੁਹਾਈ ਦਿੰਦਾ ਹਾਂ ਪਰ ਕੋਈ ਨਿਆਂ ਨਹੀਂ ਕਰਦਾ!
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 ੧੦ ਉਹ ਨੇ ਮੈਨੂੰ ਚੌਂਹਾਂ ਪਾਸਿਆਂ ਤੋਂ ਤੋੜ ਸੁੱਟਿਆ, ਜਦੋਂ ਤੱਕ ਮੈਂ ਮੁੱਕ ਨਾ ਗਿਆ, ਅਤੇ ਮੇਰੀ ਆਸ ਨੂੰ ਰੁੱਖ ਵਾਂਗੂੰ ਪੁੱਟ ਸੁੱਟਿਆ ਹੈ।
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 ੧੨ ਉਹ ਦੇ ਜੱਥੇ ਇਕੱਠੇ ਹੋ ਕੇ ਆਉਂਦੇ, ਅਤੇ ਮੇਰੇ ਵਿਰੁੱਧ ਆਪਣਾ ਰਾਹ ਤਿਆਰ ਕਰਦੇ ਹਨ, ਅਤੇ ਮੇਰੇ ਤੰਬੂ ਦੇ ਆਲੇ-ਦੁਆਲੇ ਡੇਰੇ ਲਾਉਂਦੇ ਹਨ।
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 ੧੫ ਮੇਰੇ ਘਰ ਵਿੱਚ ਰਹਿਣ ਵਾਲੇ ਸਗੋਂ ਮੇਰੀਆਂ ਦਾਸੀਆਂ ਵੀ ਮੈਨੂੰ ਓਪਰਾ ਗਿਣਦੀਆਂ ਹਨ, ਉਹਨਾਂ ਦੀ ਨਿਗਾਹ ਵਿੱਚ ਮੈਂ ਪਰਦੇਸੀ ਹਾਂ।
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 ੨੭ ਮੈਂ ਆਪ ਉਸ ਨੂੰ ਆਪਣੀਆਂ ਅੱਖਾਂ ਨਾਲ ਵੇਖਾਂਗਾ, ਮੈਂ ਆਪ - ਕੋਈ ਹੋਰ ਨਹੀਂ। ਮੇਰਾ ਦਿਲ ਮੇਰੇ ਅੰਦਰ ਕਿਵੇਂ ਇਸ ਗੱਲ ਨੂੰ ਲੋਚਦਾ ਹੈ!
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 ੨੯ ਤੁਸੀਂ ਤਲਵਾਰ ਦੀ ਧਾਰ ਤੋਂ ਡਰੋ, ਕਿਉਂ ਕ੍ਰੋਧ ਦਾ ਫਲ ਤਲਵਾਰ ਨਾਲ ਦੰਡ ਦੇ ਯੋਗ ਹੈ, ਤਾਂ ਜੋ ਤੁਸੀਂ ਜਾਣ ਲਓ ਕਿ ਨਿਆਂ ਹੁੰਦਾ ਹੈ।”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
