< Faarfannaa 73 >

1 Faarfannaa Asaaf. Dhugumaan Waaqni Israaʼeliif, warra garaan isaanii qulqulluu taʼeef gaarii dha.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 Ani garuu miilli koo gufachuu gaʼee, faanni koos mucucaachuu gaʼee ture.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 Ani yommuun badhaadhummaa hamootaa argetti, of tuultotatti hinaafeen tureetii.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 Isaan hin dhiphatan; dhagni isaaniis fayyaa dha; cimaa dhas.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 Rakkinni nama biraatti dhufu isaanitti hin dhufu; isaan akka namoota kaanii dhukkubaan hin dhaʼaman.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Kanaafuu of tuulummaan faaya morma isaanii ti; fincilas akka wayyaatti uffatu.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Iji isaanii coomee alatti dhiibama; hamminni isaan garaatti yaadan dhuma hin qabu.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 Isaan ni qoosu; hamminas ni dubbatu; of tuulaa cunqursaadhaan nama doorsisu.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 Afaan isaanii samii falmata; arrabni isaaniis lafa dhaala.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Kanaafuu sabni gara isaaniitti dachaʼee bishaan baayʼee dhuga.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 Isaanis, “Waaqni akkamitti beekuu dandaʼaa? Waaqni Waan Hundaa Olii beekumsa qabaa?” jedhu.
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Egaa namoonni hamoon akkana; isaan yeroo hunda yaaddoo malee jiraatu; badhaadhummaanis guddachaa deemu.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Yoos ani akkasumaan garaa koo qulqullinaan eeggadhee harka koos akkasumaan dhiqadhe kaa!
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 Ani guyyaa guutuu dhaʼameera; ganama ganamas adabameera.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 Ani utuu, “Akkana nan dubbadha” jedhee jiraadhee silaa ijoollee kee nan yakkan ture.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 Garuu yommuu ani waan kana hunda hubachuu yaaletti, wanni kun hojii dadhabsiisaa natti taʼe.
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Kunis hamma ani iddoo qulqullummaa Waaqaa seenutti ture; ergasiis ani galgala isaanii nan hubadhe.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Dhugumaan ati iddoo mucucaataa irra isaan dhaabde; akka isaan kufanii caccabaniifis gad isaan darbatte.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 Isaan akkamiin guutumaan guutuutti sodaadhaan fudhatamanii akkuma tasaa barbadaaʼan!
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 Akkuma abjuun yeroo namni hirribaa dammaqutti taʼu sana, atis yaa Gooftaa, akkasuma yommuu ol kaatu, hawwii garaa isaanii ni busheessita.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 Yommuu lubbuun koo gadditee onneen koos waraanamtetti,
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 ani gowwaa fi wallaalaan ture; fuula kee durattis akka horii nan taʼe.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Taʼus ani yeroo hunda si wajjinan jira; atis harka koo mirgaa ni qabda.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Ati gorsa keetiin na qajeelchita; ergasii immoo ulfinatti na galchita.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Ani samii keessaa eenyunan qaba? Lafa irraas si malee homaa hin fedhu.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 Foon koo fi onneen koo dadhabuu dandaʼu; Waaqni garuu jabina garaa koo ti; bara baraanis inni qooda koo.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 Warri sirraa fagoo jiran ni badu; atis warra siif hin amanamne hunda ni balleessita.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 Akka ani yaadutti garuu Waaqatti dhiʼaachuun gaarii dha; Waaqayyo Gooftaa daʼoo koo godhadheera; ani hojii kee hunda nan labsa.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.

< Faarfannaa 73 >