< Faarfannaa 139 >

1 Dura buʼaa faarfattootaatiif. Faarfannaa Daawit. Yaa Waaqayyo, ati na qorteerta; na beekteertas.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Ati yeroo ani gad taaʼuu fi yeroo ani ol kaʼu ni beekta; yaada koos fagootti hubatta.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Deemuu koo fi ciisuu koo addaan baaftee beekta; karaa koo hundas beekta.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Yaa Waaqayyo, akka dubbiin tokko iyyuu arraba koo hin jirre, ati guutumaan guutuutti ni beekta.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Ati duraa fi duubaan na marsiteerta; harka kees narra keesseerta.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Beekumsi akkanaa anaaf akka malee dinqii dha; hubachuufis akka malee narraa fagoo dha.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Hafuura kee biraa ani eessa dhaquun dandaʼa? Fuula kee duraas ani eessatti baqachuun dandaʼa?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 Yoo ani samiiwwanitti ol baʼe, ati achi jirta; yoo ani siree koo siiʼool keessa dhaabbadhes, achis ni jirta. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Yoo ani qoochoo ganamaatiin barrisee qarqara galaanaa fagoo irra qubadhe,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 achittis harki kee karaa na argisiisa; harki kee mirgaas jabeessee na qaba.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Yoo ani, “Dhugumaan dukkanni na dhoksa; ifnis naannoo kootti halkan taʼa” jedhe,
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 dukkanni iyyuu siif dukkana hin taʼu; halkanis akkuma guyyaa ifa; dukkanni siif akkuma ifaatii.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Ati namummaa koo isa keessaa uumteertaatii; gadameessa haadha koo keessattis na tolchite.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Ani sababii haala sodaachisaa fi dinqisiisaadhaan uumameef sin galateeffadha; hojiin kee dinqisiisaa dha; kanas ani akka gaariittan beeka.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Yeroo ani iddoo dhoksaatti uumame, lafeen koo si duraa hin dhokanne. Yeroo ani dhidhima lafaa keessatti tolfame,
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 iji kee dhagna koo kan hin tolfamin arge. Guyyoonni duraan dursanii naaf murteeffaman hundi utuu hin jiraatin, kitaaba kee keessatti barreeffamaniiru.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Yaa Waaqi, yaada kee hubachuun akkam ulfaata! Baayʼinni isaas akkam guddaa dha!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Utuu ani isaan lakkaaʼee jiraadhee, silaa lakkoobsi isaanii cirracha irra baayʼata. Ani yeroon dammaqutti, amma iyyuu suma wajjinan jira.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Maaloo yaa Waaqi, ati utuu hamoota fixxee! Warri dhiiga namaa dhangalaaftan, narraa fagaadhaa!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Isaan yaada hamaadhaan waaʼee kee dubbatu; diinonni kee akkasumaan maqaa kee dhaʼu.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Yaa Waaqayyo, ani warra si jibban hin jibbuu? Warra sitti kaʼanis hin xireeffadhuu?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Ani hamma dhumaatti isaan jibbeera; akka diina koottis isaan nan heda.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Yaa Waaqi, na sakattaʼi; garaa koos beeki; qoriitii na ilaali; yaada koos beeki.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Yoo karaan hamminaa na keessa jiraate mee ilaali; karaa bara baraa irras na adeemsisi.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.

< Faarfannaa 139 >