Faarfannaa 124

1 Faarfannaa ol baʼuu. Faarfannaa Daawit. Israaʼel akkana haa jedhu: Utuu Waaqayyo garee keenya taʼuu baatee,

Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,

2 utuu Waaqayyo garee keenya taʼuu baatee, yommuu namoonni nutti kaʼanitti,

Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,

3 yommuu aariin isaanii nutti bobaʼetti, silaa isaan utuu nu lubbuun jirruu nu liqimsu turan;

Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;

4 lolaan nu liqimsee dhaʼaan bishaanii nurra yaaʼa ture;

Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;

5 bishaan hamaan nu fudhatee bada ture.

Покрила би душу нашу силна вода.

6 Waaqayyo akka nu ilkaan isaaniitiin cicciramnuuf dabarsee itti nu hin kennin sun haa eebbifamu.

Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!

7 Akkuma simbirri kiyyoo adamsituu jalaa baatu, nu isaan jalaa baaneerra; kiyyoon ni ciccite; nus jalaa baane.

Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.

8 Gargaarsi keenya maqaa Waaqayyoo, Uumaa samii fi lafa sanaa ti.

Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.