< Fakkeenya 15 >
1 Deebiin laafaan dheekkamsa qabbaneessa; jechi hamaan garuu aarii kakaasa.
Мек отговор отклонява ярост, А оскърбителната дума възбужда гняв.
2 Arrabni nama ogeessaa beekumsa jaja; afaan nama gowwaa garuu gowwummaa dhangalaasa.
Езикът на мъдрите изказва знание, А устата на безумните изригват глупост.
3 Iji Waaqayyoo idduma hunda jira; nama hamaa fi gaariis ni toʼata.
Очите Господни са на всяко място И наблюдава злите и добрите.
4 Arrabni fayyina fidu muka jireenyaa ti; arrabni sobu garuu hafuura cabsa.
Благият език е дърво на живот, А извратеността в него съкрушава духа.
5 Gowwaan adabbii abbaa isaa tuffata; namni sirreeffama fudhatu kam iyyuu garuu qalbii qabeessa.
Безумният презира поуката на баща си, Но който внимава в изобличението, е благоразумен.
6 Manni nama qajeelaa badhaadhummaa guddaa qaba; galiin nama hamaa garuu rakkoo isatti fida.
В дома на праведния има голямо изобилие, А в доходите на нечестивия има загриженост.
7 Arrabni nama ogeessaa beekumsa facaasa; garaan nama gowwaa garuu akkas miti.
Устните на мъдрите разсяват знание, А сърцето на безумните не прави така.
8 Waaqayyo aarsaa hamootaa ni balfa; kadhannaan tolootaa garuu isa gammachiisa.
Жертвата на нечестивите е мерзост Господу, А молитвата на праведните е приятна Нему.
9 Waaqayyo karaa hamootaa ni balfa; warra qajeelummaa duukaa buʼan garuu ni jaallata.
Пътят на нечестивия е мерзост Господу, Но Той обича този, който следва правдата.
10 Nama daandii irraa jalʼatu adabbii hamaatu isa eeggata; kan sirreeffama jibbu ni duʼa.
Има тежко наказание за ония, които се отбиват от пътя; И който мрази изобличение ще умре.
11 Duʼaa fi Badiisni fuula Waaqayyoo duratti beekamoo dha; yoos garaan namaa hammam caalaa haa beekamu ree! (Sheol )
Адът и погибелта са открити пред Господа, - Колко повече сърцата на човешките чада! (Sheol )
12 Namni qoosu sirreeffama hin jaallatu; nama ogeessaanis hin mariʼatu.
Присмивателят не обича изобличителя си, Нито ще отива при мъдрите.
13 Garaan gammadu akka fuulli ifu godha; gaddi garaa garuu hafuura cabsa.
Весело сърце прави засмяно лице, А от скръбта на сърцето духът се съкрушава.
14 Garaan waa qalbeeffatu beekumsa barbaada; afaan gowwaa garuu gowwummaa nyaata.
Сърцето на разумния търси знание А устата на безумните се хранят с глупост.
15 Barri nama hacuucamee guutumaan guutuutti gadadoo dha; garaa gammaduuf garuu guyyaan hundinuu cidha.
За наскърбения всичките дни са зли А оня, който е с весело сърце, има всегдашно пируване.
16 Qabeenya guddaa rakkina of keessaa qabuu mannaa, Waaqayyoon sodaachaa waan xinnaa qabaachuu wayya.
По-добро е малкото със страх от Господа, Нежели много съкровища с безпокойствие.
17 Jibbaan cooma sangaa nyaachuu mannaa, jaalalaan raafuu nyaachuu wayya.
По-добра е гощавката от зеле с любов, Нежели хранено говедо с омраза.
18 Namni dafee aaru lola kakaasa; namni obsa qabu garuu lola qabbaneessa.
Яростният човек подига препирни, А който скоро не се гневи усмирява крамоли.
19 Karaan nama dhibaaʼaa qoraattiidhaan cufama; daandiin tolootaa garuu karaa diriiraa dha.
Пътят на ленивия е като трънен плет, А пътят на праведните е като друм.
20 Ilmi ogeessi abbaa isaa gammachiisa; namni gowwaan garuu haadha isaa tuffata.
Мъдър син радва баща си, А безумен човек презира майка си.
21 Nama qalbii hin qabne gowwummaatu isa gammachiisa; namni hubataan garuu daandii qajeelaa irra deema.
На безумния глупостта е радост, А разумен човек ходи по прав път.
22 Karoorri gorsa hin qabne fiixaan hin baʼu; garuu gorsitoota hedduudhaan ni milkaaʼa.
Дето няма съвещание намеренията се осуетяват, А в множеството на съветниците те се утвърждават.
23 Namni tokko deebii malu kennuudhaan gammachuu argata; dubbiin yeroo isaatti dubbatamu akkam gaarii dha!
От отговора на устата си човек изпитва радост, И дума на време казана, колко е добра!
24 Daandiin nama hubataa akka inni siiʼoolitti gad hin buuneef gara jireenyaatti ol isa baasa. (Sheol )
За разумния пътят на живота върви нагоре, За да се отклони от ада долу. (Sheol )
25 Waaqayyo mana nama of tuuluu ni diiga; daangaa haadha hiyyeessaa garuu ni dhaaba.
Господ съсипва дома на горделивите, А утвърдява предела на вдовицата.
26 Waaqayyo yaada nama hamaa ni balfa; yaadni nama qulqulluu garuu isa gammachiisa.
Лошите замисли са мерзост Господу! А чистите думи Му са угодни.
27 Namni doqni maatii isaatti rakkina fida; kan mattaʼaa jibbu garuu ni jiraata.
Користолюбивият смущава своя си дом, А който мрази даровете ще живее.
28 Garaan nama qajeelaa haala ittiin deebii kennu yaada; afaan nama hamaa garuu hammina dhangalaasa.
Сърцето на праведния обмисля що да отговаря, А устата на нечестивите изригват зло.
29 Waaqayyo nama hamaa irraa fagoo jira; kadhannaa nama qajeelaa garuu ni dhagaʼa.
Господ е далеч от нечестивите, А слуша молитвата на праведните.
30 Fuulli ifaan garaa gammachiisa; oduun gaariinis lafee haaromsa.
Светъл поглед весели сърцето, И добри вести угояват костите.
31 Namni adabbii jireenya kennu dhaggeeffatu, ogeeyyii gidduu jiraata.
Ухо, което слуша животворното изобличение, Ще пребивава между мъдрите.
32 Namni adabbii tuffatu ofuma tuffata; kan sirreeffama fudhatu garuu hubannaa argata.
Който отхвърля поуката презира своята си душа, А който слуша изобличението придобива разум.
33 Waaqayyoon sodaachuun ogummaa nama barsiisa; gad of qabuunis ulfina dura dhufa.
Страхът от Господа е възпитание в мъдрост, И смирението предшествува славата.