Iyyoob 7
1 “Jireenyi namaa lafa irratti qabsoo cimaa mitii? Barri isaas akkuma bara nama qacaramaa tokkootii mitii?
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 Akkuma garbicha gaaddisa galgalaa hawwuu, yookaan akkuma hojjetaa mindaa isaa eegatu tokkoo,
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 jiʼoonni faayidaa hin qabne naa qoodaman; halkanoonni dhiphinaas naa ramadaman.
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 Yommuun ciisutti, ‘Ani yoomin kaʼa?’ jedheen yaada. Halkan natti dheerata; anis hamma bariʼutti nan gaggaragala.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 Nafni koo raammoo fi qonyanyaa uffateera; gogaan koo babbaqaqee malaʼaa jira.
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 “Barri koo kolloo wayya dhooftuu caalaa ariifata; innis abdii malee dhuma.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 Egaa yaa Waaqayyo, akka jireenyi koo akkuma qilleensaa taʼe yaadadhu; iji koo lammata waan gaarii hin argu.
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 Iji amma na argu siʼachi na hin argu; ati na barbaadda; garuu ani hin jiru.
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 Inni lammata mana isaatti hin deebiʼu; iddoon isaas siʼachi isa hin beeku.
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 “Kanaafuu ani cal hin jedhu; ani hafuura koo dhiphate sanaan nan dubbadha; hadhaaʼummaa lubbuu kootiinis nan guunguma.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 Ati eegduu natti ramaduun kee, ani galaana moo yookaan bineensa galaanaa ti?
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 Yommuu ani, ‘Sireen koo na jajjabeessa; wanni ani irra ciisu guungummii koo naa xinneessa’ jedhutti,
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 ati abjuu keessa na sodaachifta; mulʼataanis na rifachiifta.
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 Kanaafuu ani akkasitti jiraachuu irra of hudhee duʼuu nan filadha.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 Jireenya koo nan jibba; ani bara baraan hin jiraadhu. Na dhiisi; jiraachuun koo faayidaa hin qabuutii.
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 “Akka ati isa leelliftuuf, akka qalbii kee isa irra keessuufis namni maali?
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 Ati ganama ganama isa xiinxaltee yeroo yerootti isa qorta.
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 Ati ija kee narraa hin buqqiftuu? Hamma ani hancufa liqimsutti kophaa koo na hin dhiiftuu?
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 Yaa isa nama eegdu, yoon cubbuu hojjedhe iyyuu ani maalan si godha? Ati maaliif waan itti akeekkattu na godhatte? Ani baʼaa sitti taʼeeraa?
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 Ati maaliif balleessaa koo irra dabartee cubbuu koo illee naaf hin dhiifne? Yeroon ani itti biyyoo keessa ciisu gaʼeeraatii; ati na barbaadda; garuu ani hin argamu.”
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
