Iyyoob 10
1 “Ani jireenya koo akka malee jibbeera; kanaafuu caalchisee nan guunguma; hadhaaʼummaa lubbuu kootiinis nan dubbadha.
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2 Waaqaanis akkana nan jedha: Ati maaliin akka na himattu natti himi malee natti hin murin.
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3 Hojii jalʼootaa gammachuudhaan fudhattee ana immoo yommuu cunqursitu, hojii harka keetiis yommuu tuffattu sitti tolaa?
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4 Ati ija foonii qabdaa? Akka namni ilaaluttis ni ilaaltaa?
Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5 Barri kee akka bara namaatii? Yookaan waggoonni kee akka waggoota namaatii?
Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6 Yoos ati maaliif balleessaa koo barbaaddee cubbuu koo qoratta?
Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7 Taʼus ati akka ani yakka hin qabnee fi akka namni harka keetii na baasu tokko iyyuu hin jirre ni beekta.
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8 “Harki kee tolchee na uume. Ati amma deebitee na balleessitaa?
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9 Akka supheetti na tolchuu kee yaadadhu. Ati amma gara biyyootti na deebiftaa?
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10 Ati akka aannanii na hin dhangalaafnee? Akka baaduus na hin itichinee?
Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11 Ati gogaa fi foon natti uffifte; lafee fi ribuudhaanis walitti hodhitee na tolchite.
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12 Ati jireenya naa kennitee gaarummaa natti argisiifte; kunuunsi kees hafuura koo naa eege.
Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13 “Ati garuu waan kana hunda garaatti qabatte; anis akka wanni kun yaada kee keessa jiru nan beeka.
И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14 Ati yoo ani cubbuu hojjedhe na argita; balleessaa koos utuu hin adabin bira hin dabartu.
Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15 Yoo ani yakka hojjedhe, anaaf wayyoo! Ani yoo nama balleessaa hin qabne taʼe illee, mataa koo ol qabachuu hin dandaʼu; ani salphina uffadhee dhiphina keessa seeneeraatii.
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16 Yoo ani mataa ol qabadhe ati akka leenca waa adamsuu na adamsita; humna kee sodaachisaa sanas ammumaa amma natti argisiifta.
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17 Ati dhuga baatota haaraa natti fiddee dheekkamsa kee natti dabalta; loltuus natti fidda.
Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18 “Egaa ati maaliif gadameessa keessaa na baafte? Utuu iji tokko iyyuu na hin argin utuun duʼee.
Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19 Ani utuun dhalachuu baadhee yookaan utuun akkuman dhaladheen awwaalamee jiraadhee!
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20 Barri koo gabaabaan dhumaa jira mitii? Akka ani yeroo xinnoof gammaduuf narraa deebiʼi;
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21 utuu ani lafa dhaqanii hin deebine, biyya dimimmisaa fi dukkana limixii hin dhaqin dura,
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22 gara biyya dimimmisaaʼaa akka dukkanaa, biyya gaaddidduu duʼaatiin guutame, kan ifni iyyuu akkuma dukkanaa taʼee hin dhaqin, narraa deebiʼi.”
У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
