Salmenes 90
1 Ei bøn av gudsmannen Moses. Herre, du hev vore ei livd for oss frå ætt til ætt.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Fyrr fjelli vart til, og du skapte jordi og heimen, ja frå æva og til æva er du Gud.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Du let menneskja venda um til dust og segjer: «Vend um att, de menneskjeborn!»
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 For tusund år er i dine augo som dagen i går når han lid, som ei vakt um natti.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Du riv deim burt som i flaum, dei vert som ein svevn, um morgonen er dei som groande graset;
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 um morgonen blømer det og gror, um kvelden visnar det burt og turkast upp.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 For me hev forgjengest ved din vreide, og ved din harm er me burtskræmde.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Du hev sett våre misgjerder for augo dine, vår løynde synd i ljoset frå di åsyn.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 For alle våre dagar er framfarne i din vreide, me hev livt våre år til ende som ein sukk.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Vår livstid, ho varer sytti år, og når der er mykje kraft, åtteti år, og jamvel det stoltaste er møda og fåfengd, for snart er det framfare, og me flaug burt.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Kven kjenner styrken i din vreide og din harm, soleis som ein bør ottast deg?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Å telja våre dagar, det lære du oss, at me kann få visdom i hjarta.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Vend um, Herre! Kor lenge? Og lat det gjera deg vondt for tenarane dine!
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Metta oss med di miskunn når morgonen renn, so vil me fegnast og gleda oss alle våre dagar!
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Gled oss etter dei dagar du hev bøygt oss, etter dei år me hev set ulukka!
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Lat di gjerning syna seg for tenarane dine og din herlegdom yver deira born!
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Og Herren, vår Guds ynde vere yver oss, og det våre hender gjer, gjeve du framgang for oss, ja, det våre hender gjer, det gjeve du framgang!
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
