Salmenes 9
1 Til songmeisteren, etter Mut-labben; ein salme av David. Eg vil lova Herren av alt mitt hjarta, eg vil fortelja um alle dine under.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 Eg vil gleda og fagna meg i deg, eg vil lovsyngja ditt namn, du Høgste!
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 av di mine fiendar vik attende, dei snåvar og gjeng til grunnar for ditt andlit.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 For du hev ført fram min rett og mi sak, du hev sett deg på domstolen som rettferdig domar.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Du hev aga heidningarne, øydt ut dei ugudlege, stroke ut deira namn æveleg og alltid.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Fienden er all lagd i øyde til æveleg tid, byarne hev du støytt ned til grunns, deira minne, det hev døytt ut.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 Men Herren sit som konge til æveleg tid, han hev sett upp sin stol til doms,
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 og han dømer jordriket med rettferd, segjer dom yver folkeslag med rettvisa.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 Og Herren er ei borg for den nedtyngde, ei borg i dei tider han er i trengd.
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 Og dei som kjenner ditt namn, set si lit til deg; for du forlet ikkje deim som søkjer deg, Herre!
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Syng lovsong til Herren som bur på Sion! forkynn millom folki hans store gjerningar!
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 For han som hemner blod, kjem deim i hug, han gløymer ikkje ropet frå dei arme.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Ver meg nådig, Herre! Sjå kva eg må lida av deim som meg hatar, du som lyfter meg upp frå daudens portar,
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 so eg kann forkynna all din pris, i portarne åt Sions dotter fagna meg i di frelsa.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Heidningarne er sokne i den grav som dei grov; deira fot er fanga i det garnet dei løynde.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 Herren hev gjort seg kjend, han hev halde dom; han fangar den ugudlege i det verk hans eigne hender gjorde. (Higgajon, Sela)
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 For den fatige vert ikkje gløymd for alltid, dei arme folks von ikkje spillt i all æva.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Statt upp, Herre, lat ikkje menneskje få magt, lat heidningarne verta dømde for di åsyn!
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Set rædsla i deim, Herre! Lat heidningarne kjenna at dei er menneskje! (Sela)
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
