< Salmenes 83 >
1 Ein song, ein salme av Asaf. Gud, teg ikkje! haldt deg ikkje still og roleg, Gud!
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 For sjå, dine fiendar bråkar, og dei som hatar deg, lyfter hovudet!
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 Mot ditt folk legg dei sløge råder, og dei samråder seg mot deim som du tek vare på.
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 Dei segjer: «Kom, lat oss rydja deim ut, so dei ikkje lenger er eit folk! og Israels namn skal ingen meir koma i hug!»
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 For dei hev av hjarta samrådt seg, mot deg gjeng dei i pakt.
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 Edoms tjeld og ismaelitarne, Moab og hagarenarne,
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Gebal og Ammon og Amalek, Filistarland med deim som bur i Tyrus.
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 Ogso Assur hev gjenge i lag med deim, han låner sin arm til Lots søner. (Sela)
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Gjer med deim som med Midjan! som med Sisera, som med Jabin ved Kisons bekk!
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 Dei vart øydelagde ved En-Dor, dei vart til møk på marki.
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Far med deim, deira fremste menner, som med Oreb og Ze’eb, og med alle deira hovdingar som med Zebah og Salmunna!
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 deim som segjer: «Lat oss hertaka Guds bustader!»
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 Min Gud, gjer deim som ein dustkvervel, som agner for vinden!
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 Lik ein eld som brenn ein skog, lik ein loge som set eld på fjell,
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 soleis forfylgje du deim med din storm og skræme deim med ditt uver!
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Fyll deira andlit med skam, at dei må søkja ditt namn, Herre!
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Lat deim skjemmast og skræmast æveleg og alltid, lat dei verta skjemde og ganga til grunnar!
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 Og lat deim få vita, at einast du hev namnet Herre, den Høgste yver heile jordi!
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.