Salmenes 81
1 Til songmeisteren, etter Gittit; av Asaf. Syng med fagnad for Gud, vår styrke! Ropa med gleda for Jakobs Gud!
Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2 Set i med song, og lat trumma høyrast, den væne cither med harpa!
Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3 Blås i lur ved nymåne, ved fullmåne på vår høgtidsdag!
Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4 For det er ei lov for Israel, ein rett for Jakobs Gud.
Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5 Han sette det til eit vitnemål i Josef då han drog ut gjenom Egyptarland. - Eit mål som eg ikkje kjende, høyrde eg:
За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6 «Eg løyste hans oksl frå byrdi, hans hender vart frie frå berekorgi.
"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7 I trengsla ropa du, og eg fria deg ut, eg svara deg, løynd i toresky, eg prøvde deg ved Meribavatni. (Sela)
У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8 Høyr, mitt folk, so vil eg vitna for deg! Israel, gjev du vilde høyra på meg!
Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9 Det skal ikkje finnast nokon annan gud hjå deg, og du skal ikkje tilbeda ein framand gud.
Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10 Eg er Herren, din Gud, som førde deg upp frå Egyptarland, lat munnen vidt upp, at eg kann fylla honom!
Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11 Men folket mitt høyrde ikkje på mi røyst, og Israel vilde ikkje lyda meg.
Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12 So let eg deim fara med sitt harde hjarta, at dei kunde ganga i sine eigne råder.
И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13 Gjev mitt folk vilde høyra på meg, gjev Israel vilde vandra på mine vegar!
О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14 Snart skulde eg då bøygja deira fiendar, eg skulde venda mi hand imot deira motstandarar.
Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15 Dei som hatar Herren, skulde høla honom, og deira tid skulde vara æveleg.
Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16 Og eg skulde føda honom med den beste kveite, og frå berget skulde eg metta deg med honning.»
Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
