Salmenes 69
1 Til songmeisteren, etter «Liljor»; av David. Frels meg, Gud! for vatni trengjer seg inn på livet.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Eg er sokken ned i det djupe dike der det inkje fotfeste er, eg er komen ut i ovdjupe vatn, og flodi fløymer yver meg.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Eg er trøytt av mi roping, det brenn i min strupe, mine augo er upptærde, med di eg ventar på min Gud.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Fleire enn håri på mitt hovud er dei som hatar meg utan orsak, mange er dei som vil meg tyna meg, som utan grunn er mine fiendar; det eg ikkje hev rana, skal eg no gjeva attende.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Gud, du kjenner min dårskap, og all mi syndeskuld er ikkje løynd for deg.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Lat deim ved meg ikkje verta til skammar, dei som ventar på deg, Herre, Herre, allhers drott! Lat deim ikkje ved meg verta skjemde, dei som søkjer deg, Israels Gud!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 For di skuld ber eg hæding, skjemsla ligg yver mitt andlit.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Eg hev vorte framand hjå brørne mine, og ein utlending hjå borni til mor mi.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 For brennhug for ditt hus hev ete meg upp, og deira spottord som spottar deg, hev falle på meg.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Då mi sjæl græt medan eg fasta, vart eg spotta for det.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Då eg laga ein sekk til klædde for meg, vart eg eit ordtøke for deim.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Dei som sit i porten, røder um meg, og drikkarane syng um meg.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Men eg kjem med mi bøn til deg, Herre, i nådetidi, Gud, for di store miskunn; svara meg med di trufaste hjelp!
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Fria meg ut or søyla, og lat meg ikkje søkka! Lat meg verta utfria frå deim som hatar meg og frå dei djupe vatni!
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Lat ikkje vatsflodi fløyma yver meg, og ikkje djupet svelgja meg, og heller ikkje brunnen lata att sitt gap yver meg!
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Svara meg, Herre, for din nåde er god, etter di store miskunn vend deg til meg!
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Og løyn ikkje di åsyn for tenaren din, for eg er i naud; svara meg snart!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Kom nær til mi sjæl, løys henne ut! Frels meg for mine fiendar skuld!
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Du kjenner mi spott og skam og vanæra, for di åsyn stend alle dei som trengjer meg.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Spottord hev brote mitt hjarta sund, so eg er sjuk; eg venta på medynk, men der var ingi, og på trøystarar, men eg fann ingen.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Og dei gav meg gall å eta, og då eg var tyrst, gav dei meg eddik å drikka.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Lat bordet deira framfyre deim verta ei snara, og ei gildra for deim når dei er trygge!
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Lat augo deira dimmast so dei ikkje ser, og lat deira lender alltid skjelva!
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Renn ut yver deim din vreide, og lat din brennande harm nå deim!
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Lat deira bustad verta øydd, lat det ingen vera som bur i deira tjeld!
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 For dei forfylgjer den som du hev slege, og dei fortel um pinsla åt deim som du hev gjenomstunge.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Lat deim leggja syndeskuld til si syndeskuld, og lat deim ikkje koma til di rettferd!
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Lat deim verta utstrokne or livsens bok, og ikkje verta innskrivne med dei rettferdige!
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Men eg er ein arming full av verk, Gud, lat di frelsa berga meg!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Eg vil lova Guds namn med song og høglova honom med takksegjing,
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 og det skal tekkjast Herren betre enn ein ung ukse med horn og klauver.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Når spaklyndte ser det, vil dei gleda seg; de som søkjer Gud - må dykkar hjarta liva!
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 For Herren høyrer på dei fatige, og sine fangar vanvyrder han ikkje.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Himmel og jord skal lova honom, havet og alt som krek i det.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 For Gud skal frelsa Sion og byggja byarne i Juda, og dei skal bu der og eiga deim.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Og avkjømet til hans tenarar skal erva deim, og dei som elskar hans namn, skal bu der.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
